Da li je bolje biti preduzetnik ili DOO?

Ako želite da započnete sopstveni biznis verovatno prva dilema koja vam se nameće jeste ova iz naslova

Pokušaću da vam pomognem da donesete ispravnu odluku tako što ćemo u tekstu razmotriti prednosti i nedostatke ova dva oblika pravne forme, piše za portal poreskisavetnikkv Gordana Aritonović.

Odmah da naglasim:

Preduzetnik je fizičko lice i kao takvo se registruje u Agenciji za privredne registre, dobija svoj matični broj i PIB kao i sva druga pravna lica. Ali preduzetnička radnja nije odvojena od tog fizičkog lica. To u praksi znači da, i pored toga što se vi registrujete kao i svako drugo pravno lice, vaša “preduzetnička radnja” nije odvojen entitet.

Reč “preduzetnička radnja” namerno stavljam pod navodnike zato što ona u Zakonu ne postoji. U Zakonu postoji samo preduzetnik, a “radnja” se odomaćila kao naziv u svakodnevnom govoru da bi se nekako odvojilo to fizičko lice i “preduzetnička radnja”.

Vi takođe na ime “radnje” otvarate tekući račun u banci, i preko tog računa vršite sve uplate i isplate koje se tiču vašeg poslovanja, ali sa aspekta Zakona i države taj tekući račun se posmatra kao vaš lični-privatni tekući račun.

To dalje znači sledeće – npr. ukoliko godinu dana niste platili struju u stanu u kome živite, izvršitelj će moći da vam blokira račun o radnje i skine novac za struju, iako taj dug nema veze sa vašom “radnjom”.

Doo je odvojen entitet od osnivača.

DOO je potpuno nezavistan od osnivača. To znači da kada doo otvori tekući račun u banci, taj tekući račun nema veze sa fizičkim licem – osnivačem.

To dalje znači, u našem pređašnjem primeru – da ukoliko osnivač – fizičko lice duguje novac za struju u privatnom stanu, izvršitelj neće moći da skine novac sa računa doo.

DOO ima svoju posebnu imovinu, i za obaveze odgovara samo imovinom koju poseduje taj DOO.

Dok preduzetnik za poslovne kao i za privatne obaveze odgovara svom svojom imovinom (poslovnom i privatnom), i to je najveći nedostatak pravne forme preduzetnika.

Prednost preduzetnika je to što je on, da tako kažemo, ležerniji oblik organizovanja od doo.

To znači da preduzetnik može opušteno uzimati novac sa tekućeg računa “radnje”, bez pravdanja.

Naravno, ukoliko ne pravda podizanje novca gotovinskim računima na “radnju”, na sva ta “neopravdana” podizanja na kraju godine plaća 10% poreza na dohodak građana.

Ali to je još jedna prednost preduzetnika – manji porez nego kod doo.

Preduzetnik može biti paušalac – tj. da porez plaća po Rešenju poreske uprave. Ili može biti tzv. knjigaš – tj. da porez plaća na stvarno ostvarenu dobit u toku godine.

U oba slučaja porez koji plaćate je manji nego kod doo. Na kraju godine preduzetnik knjigaš podnosi poresku prijavu za porez na dobit, isto kao doo. Razlika je u tome što se:

Dobit preduzetnika oporezuje sa stopom od 10%; a dobit doo sa stopom od 15%;

Preduzetnik svoju dobit može opušteno podići sa tekućeg računa. I kada plati ovih 10% poreza, ne plaća više nikakav porez ukoliko ta dobit ne prelazi iznos od petostruke godišnje zarade (oko 2,5 miliona dinara). Ukoliko dobit prelazi ova 2,5 mil. dinara, na taj iznos što prelazi plaća još 10% poreza.

Porez na dividendu – još 15%

Kod DOO dobit koju ostvari, je dobit od te firme. To znači da kada osnivač želi da podigne dobit, prvo mora da plati porez na dividendu u iznosu od 15% pa tek onda da podigne tu dividendu – dobit. Znači osnivač da bi došao do dobiti, u najkraćem mora dva puta da plati 15% poreza.

Takođe, svako uzimanje novca od strane osnivača kod doo, smatra se uzimanje iz imovine firme, i na to se plaćaju svi porezi i doprinosi kao na zaradu, ako je osnivač zaposlen u svom doo, ili porez i doprinosi na drugi prihod, ako nije zaposlen u svom doo, što je prilično veliko poresko opterećenje.

Da sumiramo:

Prednosti preduzetnika

• ležernija forma od doo
  
  
• manji porez
  
  
• bolje za otpočinjanje poslovanja

• odgovara celokupnom imovinom kako za privatne tako i za poslovne obaveze

• odvojen entitet od osnivača
  
  
• za obaveze doo odgovara samo svojom imovinom
  
  
• bolje za nastavak “ozbiljnijeg” poslovanja

• rigidnija forma od preduzetnika
  
  
• veći porez