Nakon dostavljanja predaplikacije na mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu očekuje se da će Srbija veoma brzo predati zvaničnu aplikaciju za pristup SEPA (Single Euro Payments Area) sistemu koja će omogućiti milionske uštede građanima i privredi, izjavio je ekonomista Ivan Nikolić
On je u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta u Beogradu i Privredne komore Srbije pojasnio da bi posle odluke Evropskog platnog saveta o priključenju Srbije u SEPA područje, usledila naredna faza koja podrazumeva priključenje banaka u SEPA platne šeme i povezivanje na platne sisteme u Evropskoj uniji (EU) preko kojih će se realizovati SEPA plaćanja.
Dodao je da Narodna banka Srbije (NBS) u saradnji sa Evropskom centralnom bankom već radi na analizi tehničkih uslova za priključenje banaka u sistem za instant plaćanja ECB-TIPS.
Šta je SEPA?
Objašnjavajući šta je zapravo SEPA, Nikolić je naveo da ova inicijativa EU omogućava jednostavna, brza, sigurna i jeftina bezgotovinska plaćanja u evrima unutar 36 zemalja koje učestvuju u SEPA sistemu i da je njen cilj da uskladi pravila i procedure kako bi se platni promet između zemalja učesnica obavljao na isti način kao i u okviru jedne zemlje.
SEPA sistem je zvanično proradio krajem januara 2008. sa ciljem da olakša i standardizuje plaćanja u evrozoni i zemljama članicama EU, omogućavajući prekogranična plaćanja u evrima pod istim uslovima kao i domaća plaćanja, gradualno je implementiran a donošenjem posebne EU uredbe SEPA je od februara 2014. postala obavezna za zemlje evrozone, dok su zemlje EU, van evrozone, dobile produženi rok do kraja oktobra 2016. godine za potpunu integraciju.
"Za Srbiju, SEPA sistem je značajan jer olakšava finansijsku integraciju sa zemljama EU, posebno u kontekstu prilagođavanja evropskim standardima u oblasti finansijskih usluga. Ovde je važno napomenuti da NBS već nekoliko godina unazad usklađuje propise sa standardima EU u oblasti finansijskih kao i platnih usluga, tako da su domaći propisi u oblasti platnih usluga, bankarskog poslovanja i sprečavanja pranja novca već u potpunosti usklađeni sa zahtevima SEPA", naveo je Nikolić.
Istakao je da postoji nekoliko studija i izveštaja koji kvantifikuju uštede i ekonomske koristi koje proizlaze iz članstva u SEPA zoni a one pre svega potiču iz nižih transakcionih troškova, smanjenog vremena obrade transakcija, te povećane transparentnosti i konkurencije u platnom prometu.
Analize pokazuju da su se troškovi prekograničnih transakcija sa raspona od jedan do dva odsto vrednosti transakcije nakon uvođenja SEPA višestruko redukovali, nekad i na ispod 0,1 odsto.
Prekogranične transakcije koje su pre SEPA sistema trajale nekoliko dana, često tri do pet dana, smanjene su na jedan radni dan, dok je SEPA Instant Credit Transfer omogućio realizaciju transakcija u realnom vremenu odnosno u svega nekoliko sekundi.
Zbog svega ovoga je, navodi on, Evropska komisija procenila da je SEPA generisala godišnje uštede veće od 20 milijardi evra na nivou cele EU, od čega se oko 5,8 milijardi evra pripisuje bankarskom sektoru, a ostatak su uštedeli poslovni korisnici i pojedinci.
Uštede dolaze iz smanjenja naknada za transakcije, konsolidacije bankovnih računa i automatizacije procesa koji su ranije bili različiti između zemalja.
Tehničke pripreme i sertifikacije
Što se tiče regiona Zapadnog Balkana, Crna Gora i Albanija su dobile zvaničnu pristupnicu SEPA sistemu krajem novembra ove godine i postaće punopravne članice 1. januara sledeće godine a očekuje se da će proces implementacije i potpune funkcionalnosti za komercijalne banke trajati nešto duže.
Nikolić ističe da će banke i drugi pružaoci usluga plaćanja iz ovih zemalja moći da podnose zahteve za priključenje SEPA sistemu tek od aprila 2025, a da će sama realizacija SEPA plaćanja najverovatnije postati operativna tek krajem naredne godine, nakon što se završe tehničke pripreme i sertifikacije od strane Evropskog saveta za plaćanja.
Prema njegovim rečima, da bi se ostvarile koristi koje donosi SEPA neophodno je da implementacija u svim zemljama bude podjednako efikasna.
Iskustva iz EU pokazuju da početne faze tehničkog prilagođavanja mogu biti sporije, a nije sigurno ni da će sve banke automatski smanjiti svoje naknade u očekivanom obimu zbog čega su u EU reagovali i administrativnim merama.
Takođe, banke za proces prilagođavanja imaju značajne troškove dok je sam obim transakcija sa zemljama EU u poređenju sa transakcijama unutra bilo koje zemlje po prirodi stvari niži i često ne opravdava uloženo.
"Ova iskustva iz EU su svakako značajna za proces pristupanja Srbije i drugih ekonomija regiona u SEPA kako bi se izbeglo umanjenje ukupne ekonomske koristi, ali, u svakom slučaju, milionske uštede su zagarantovane" istakao je on i dodao da Srbiju u značajnu prednost dovodi to što je bankarski sektor za potrebe uvođenja instant plaćanja, još pre šest godina, uveo ISO20022 standard.
Takođe, za razliku od zemalja u regionu koje će, po svoj prilici, zbog nedostatka sistema za instant plaćanja morati tražiti rešenja za učestvovanje u SEPA klirinškim sistemima koji plaćanja realizuju unutar istog dana ili sutradan, NBS zahvaljujući tome što poseduje instant platni sistem radi na povezivanju tog sistema sa TIPS-ECB.
Ostvarivanjem te centralne veze, banke će imati manje troškove, tj. neće morati da se pojedinačno povezuju na sisteme EU, a transakcija će se izvršavati u sekundama.
Ostavi komentar