Pribavljanje izvoda iz lista nepokretnosti, od nedavno građanima mogu da izdaju javni beležnici i advokati. Međutim, iako se takav papir sada može dobiti na više mesta, cene su različite
Kod javnih beležnika izvod po nekretnini košta 540 dinara, dok se kod advokata naplaćuje 1.250 dinara. Pojedini advokati tvrde da je problem napravilo to što se njima naplaćuje republička administrativna taksa, dok za javne beležnike to ne važi.
Kako bi se gužve ispred šaltera u Katastrima smanjile, list nepokretnosti od nedavno se može dobiti i onlajn. Međutim, ukoliko se uputite da takav posao obavite kod advokata ili javnog beležnika, finasijski nećete proći isto. Jer pojedini advokati tvrde da javni beležnici građanima naplaćuju izvod po nekretnini, što ranije nije bila praksa.
"Što znači da građanin ukoliko ima pet nepokretnosti na jednom listu nepokretnosti upisanom, kad dobije taj izvod će morati da plati pet puta veću taksu nego što bi trebalo da bude po Zakonu o republičkim administrativnim taksama, bilo da vadi sam, ili kod advokata", objašnjava advokat Zlata Rašević.
"Ključni problem u ovoj priči je u tome što se različito tretiraju izdavači listova nepokretnosti obzirom da su neki oslobođeni plaćanja takse prema državi, a neki nisu, sve to pada na leđa građana i oni su ti koji snose te troškove", ističe ona.
Javni beležnik Sava Dedajić kaže da on i njegove kolege posao isključivo obavljaju prema Uredbi koja je počela da se primenjuje od jula.
"Kada imate jedan stan, dobićete izvod za taj stan, kad imate tri stana dobićete tri izvoda i svaki taj izvod košta 540 dinara, ako imate tri stambena objekta, bez obzira na koliko se parcela nalazi, dobićete tri izvoda iz Katastra nepkretnosti, takav princip je zastupljen i u Katastru, s tim što je tamo skuplje", kaže Dedajić.
Međutim, advokati tvrde da javni beležnici krše zakonske propise. Navode da Zakon propisuje da se list nepokretnosti može naplaćivati samo u celosti, a ne po pojedninačnoj nekretnini.
"U Zakonu o taksama čak stoji da list nepokretnosti do 50 strana, tu mora da bude upisan niz nepokretnosti i treba da košta 940 dinara, samim tim analogno mora da se primeni da je to 540 dinara taj list nepokretnosti, kao naplata troškova, međutim to se u praksi ne dešava. Mi imamo konkretno 25.000 čoveku obračunato, gde se žalio i dobio odgvor da je to zbog toga što je pređeno informativni sistem, pa koji je to zakonski osnov da ti naplaćuješ petostruko", pita Zlata Rašević.
U Republičkom geodetskom zavodu kažu da je u katastru građanima omogućen besplatan uvid u list nepkretnosti, dok izdavanje košta 1.250 dinara.
"Ova cena je stara i destimulativna iz razloga što ovo podrazumeva puno ručnog rada zaposlenih i korišćenje sistema koji se napušta i koji je prevaziđen. Zato molimo građane i privredu da koriste dostupnije i jeftinije sisteme. Trenutnu zabunu prave javni beležnici koji izdaju list nepokretnosti koji nije u skladu sa Uredbom, ali kada se otkloni taj tehnički problem biće jednoobrazno izdavanje formata lista nepokretnosti jer je sadašnja situacija zbunjujuća za građane i privredu", poručuju iz RGZ-a.
Ipak, Nebojša Pejčinović iz sindikata Nezavisnost RGZ problem vidi u sistemu. Kaže da iako su predstavnici države obećali da će E-šalteri katastra olakšati situaciju, u praksi se dogodilo suprotno.
"Ono što je jasno, jeste da su reforme nedovoljno usklađene i da se vode na jedan po našem zaključku veoma pogrešan način, rezultat takvog našeg stava videli ste i kada je E-šalter promovisan kao nešto što je krenulo da radi da nije postojala validna zakonska regulativa. Smtramo da RGZ i da baze sa kojima mi baratamo u ovom trenutku nisu još uvek na nivou koji omogućava da to funkcioniše efikasno", smatra Pejčinović.
Sagovrnik N1 ukazuje i da situaciju otežava i to što u gradovima širom Srbije nedostaju javni beležnici, kao i da mnogi od njih nemaju advekvatne uslove za rad kako bi građanima izdavali list nepokretnosti.
Ostavi komentar