Berza za početnike: Kako i u šta uložiti?

Poslednjih meseci bilo je vremena za razmišljanje, pa je mnogima palo na pamet da se okrenu kupovini akcija i tako pokušaju da zarade. Naročito od kad je krenula isplata 100 evra pomoći

Nenad Gujaničić, berzanski stručnjak, otkriva odakle krenuti, kako trgovati akcijama, koje greške izbegavati, ali i šta su portfelj i berzanski indeks.

Običnom čoveku berza zvuči kao nešto sasvim strano, daleko i komplikovano, ali i primamljivo jer se tu može zaraditi. Da trgovanje akcijama ne ostane špansko selo, Nenada Gujaničića, berzanskog stručnjaka, prvo smo pitali odakle krenuti ako želimo da se upustimo u ovu avanturu.

Budite spremni na rizik

“Kada govorimo o investiranju akcija i novca generalno, prva stvar koju svaki potencijalni ulagač treba da oceni jeste nivo rizika koji je spreman da podnese. Ukoliko ta spremnost ne postoji ili je minimalna, onda takav investitor treba da se okrene najmanje rizičnim vrstama ulaganja kao što su štednja u banci, kupovina državnih obveznica ili uplata u privatni penzioni fond. Ove vrste ulaganja po pravilu nose nizak nivo prinosa, tj. zarade, jer su niskorizična, dok berza, tačnije akcije s kojima se ona poistovećuje, nosi dosta viši nivo rizika, ali i potencijalno viši prinos.”

Stoga je, kako kaže naš sagovornik, ova vrsta ulaganja namenjena ljudima koji su spremni da podnesu viši nivo rizika, koji smatraju da su u stanju da taj rizik kontrolišu, onoliko koliko je moguće, i u skladu sa tim ostvare solidnu zaradu.

A ako se već osmelimo, gde možemo ulagati?

“Veoma je široka lepeza akcija u koje investitori mogu ulagati kada govorimo o razvijenim, stranim berzama. Tu se opet mora poći od nivoa rizika, pa će onaj ko je manje sklon rizikovanju odabrati akcije iz sektora koji su manje rizični. To su po pravilu firme koje nude proizvode odsnosno usluge čija je tražnja neelastična, odnosno postojana je i u uslovima krize. Onaj ko je sklon većem riziku kupovaće akcije iz drugih sektora ili mlade kompanije koje se nalaze u ranoj fazi životnog ciklusa, a samim tim nose veći rizik i potencijalno veće zarade.”

A ima li razlike kod kupovine domaćih i stranih akcija?

“Kupovina bilo domaćih bilo stranih akcija podrazumeva sličnu proceduru. Neophodno je pronaći brokersku kuću, sklopiti ugovor sa njom i nakon toga je moguće otpočeti sa trgovanjem, tj. kupovinom akcija. Za razliku od nekakvih drugih dobara, tipa potrošne robe (hleb, mleko, ulje) ili dugotrajnijih dobara (auto, stan i sl), akcije je moguće kupiti samo preko posrednika. Ovo nije napravljeno da bi ovi učesnici na tržištu imali nekakav monopol, već da bi se zaštitili investitori i da bi im se omogućila što je moguća veća sigurnost.”

Minimalni ulog 5.000 evra

I došli smo do najvažnijeg pitanja – koliko treba uložiti da bi se nešto zaradilo, možemo li, recimo, bilo šta dobiti sa početnih 100 evra.

“Kada govorimo o visini ulaganja, nekakav minimalni iznos je barem pet do 10 hiljada evra kako bi se mogla kupiti reprezentativna korpa akcija i sprovesti diversifikacija ulaganja, tj. kupovina različitih vrsta akcija kako bi se smanjio rizik. Za sume od 1.000 evra ili manje nema smisla kupovati pojedinačne akcije i praviti sopstveni portfelj akcija, a pride su i troškovi viši, već treba uložiti u investicioni fond čija jedna investiciona jedinica nudi diversifikaciju ulaganja, tj. kupovinom investicione jedinice kupuje se delić čitave lepeze akcija u koje je fond investirao. Istorijski posmatrano, razvijena tržišta akcija su nosila godišnji prinos od desetak procenata, ali valja napomenuti da je to prosek, te da je bilo godina kada se zarađivalo mnogo više, recimo prošle godine, 25–30 odsto, dok je ova godina zasad dosta loša.”

Mudro birajte trenutak za kupovinu

Ako već ulazimo u svet berze i akcija, treba znati i kojih početničkih grešaka se čuvati.

“Postoji veći broj grešaka koje investitori prave. Prva je da se upuste u čitav posao, a da pritom nemaju dovoljno informacija o riziku koji on nosi. Takođe, za ulaganje u akcije je neophodno imati barem osnovna ekonomska i finansijska znanja, kao i zdravorazumsku logiku, a mnogi ulagači to ne poseduju. Ono što je takođe veoma važna karakteristika berze akcija je bitna uloga psihologije mase, pa mnogi ulagači kupuju akcije kada čuju od drugih, a to je po pravilu kada su one najskuplje i kada takvu aktivnost treba izbegavati ili barem povećati udeo novca u portfelju.”

Od besplatnih akcija mala zarada

Setili smo se da Nenada Gujaničića pitamo i kakva je situacija sa besplatnim akcijama NIS-a, Aerodroma Nikola Tesla i drugih kompanija koje su godinama unazad deljene građanima, koliko vrede danas, možemo li trgovati njima ukoliko ih nismo prodali.

“Akcije se na razvijenim tržištima mogu steći isključivo kupovinom, dok su se u tranzicionim zemljama često delile besplatno, u zavisnosti od modela privatizacije. Kod nas je 2008. donet zakon o pravu na besplatne akcije po kojem su svi građani koji nisu učestvovali u prethodnim modelima privatizacije mogli da se prijave za podelu akcija u nekoliko preduzeća: NIS, Aerodrom “Nikola Tesla”, Telekom Srbije, EPS, Galenika i Jat (ove dve poslednje firme su potom skinute sa liste). U ovom momentu, građani su dobili akcije NIS-a, Aerodroma i Telekoma, dok se ovim poslednjim (Telekom) ne može trgovati, što je najbolji dokaz koliko država vodi računa o berzi i akcionarstvu generalno. Akcije Aerodroma su investitorima donele natprosečan prinos (zarada od tri puta od momenta izlaska na berzu), ali to većina građana nije primetila jer su raspolagali sa svega jednom akcijom (mala zarada u apsolutnom iznosu). Dobit su donele i akcije Naftne industrije Srbije, ali bi ona svakako bila i veća da nije bilo poslednjih godina dve velike naftne krize…

”Beogradska berza u nezavidnoj poziciji"

Za kraj, zapitali smo se i kakvo je zapravo domaće tržište, odsnosno koliko je jaka Beogradska berza.

“Domaće tržište akcija je prilično nerazvijeno, dok je zaštita prava manjinskih akcionara na izuzetno niskom nivou. Stoga godinama beležimo trend sve manjih prometa na Beogradskoj berzi, koji nekada dobijaju tragikomične obrise. Ovo je pre svega posledica svesnog urušavanja berze od strane države koja nije omogućila uslove za njen razvoj, a tu pre svega spada nezavisnost i efikasnost institucija. Glavni razlog ovakvog odnosa države prema berzi jeste njena uloga u privredi koja podrazumeva transparentnost i ‘polaganje računa’, što su svakako karakteristike koje domaći političari preterano ne neguju. Ne postoje egzaktni podaci, ali ovakav odnos prema berzi, svakako je značajno umanjio efikasnost naše privrede i smanjio uveliko ostvarene stope privrednog rasta.”

Berzanski rečnik

Kapitalna dobit i dividenda– to su jedina dva načina na koje investitori u akcije mogu zaraditi. Kapitalna dobit je razlika između prodajne cene akcija i cene po kojoj je investitor akcije stekao. Svaki investitor će se truditi da napravi što je veću kapitalnu dobit (zaradu), a to može uraditi tako što odabere akcije kompanija koje imaju najbolje poslovne izglede (to je naravno lako reći, ali je veoma teško i napraviti). Dividenda predstavlja deo godišnjeg profita koji kompanija podeli akcionarima, ali to nije obaveza kompanije. To po pravilu rade kompanije koje su u zreloj fazi životnog ciklusa i imaju jak gotovinski tok.

Trend tržišta– to je generalni smer kretanja tržišta, može biti uzlazni i silazni. Kada je na snazi ovaj prvi, mnogo je lakše ostvariti kapitalnu dobit (zaradu), dok je u vreme silaznog trenda to mnogo teže učiniti.

Portfelj– to je skup akcija i novca kojima investitor raspolaže. Kada su akcije skupe, pametan investitor će držati veću količinu novca i čekati željene akcije na nižoj ceni i obrnuto, kada oceni da se sprema uzlazni trend biće 100 odsto u akcijama.

Berzanski indeks– to je korpa akcija koja reprezentuje neko tržište, kao na primer S&P 500 u SAD ili DAX 30 u Nemačkoj. Kada DAX skoči 20 odsto u nekoj godini, uobičajeno se kaže da je nemačko tržište skočilo 20 odsto u toj godini i time investitor lako može sagledati kakav je bio generalno trend u tom periodu.

Broker ili berzanski posrednikje osoba koja posreduje u trgovanju između kupaca i prodavaca i obezbeđuje poverenje investitora u tržište i njihovu sigurnost.