Zadužnica, novi finansijski instrument koji omogućava poveriocima da se naplate sa dužnikovih bankarskih računa, uvedena je već u tri zemlje regiona kako bi se rešio problem nelikvidnosti. Ipak, domaći stručnjaci smatraju da su firme u Srbiji toliko duboko potonule u dugove da bi ih zadužnica samo gurnula u bankrot.
Funkcija zadužnice je da pomogne poveriocu da naplati svoja potraživanja od dužnika koji je probio rokove. Sistem je takav da poverilac donese zadužnicu u dužnikovu banku, koja je u obavezi da mu odmah isplati novac sa dužnikovog računa.
| Iz Ministarstva finansija i privrede kao odgovor na pitanje podsetili su da se priprema zakon kojim će se urediti rokovi izmirenja novčanih obaveza između dužnika i poverilaca. - Namera je da se zbog velike nelikvidnosti privrede skrate rokovi i uvede red u plaćanje novčanih obaveza. Ove nedelje biće otvorena i javna rasprava o tom zakonu, pa će biti omogućeno svim zainteresovanim stranama da predlažu konstruktivna rešenja. |
Ukoliko ni to nije dovoljno za otplatu duga, banka obaveštava druge banke kod kojih dužnik ima račune i one moraju odmah da prenesu novac za otplatu duga na račun dužnika kod prve banke.
Zadužnica već funkcioniše u Hrvatskoj, Makedoniji i odnedavno u Sloveniji.
Dok zemlje regiona na taj način vode borbu protiv nelikvidnosti, domaći stručnjaci smatraju da srpskoj privredi ne samo da ne bi pomogla, već bi prezadužene firme samo gurnula još dublje u probleme.
- Zadužnica bi pomogla donekle time što bi se smanjio period čekanja na naplatu jer sada poverioci jedino sudskim putem pokušavaju da naplate potraživanja. Ipak, problem je što je kod nas više od 80 odsto firmi koje imaju dugovanja nesolventno i najčešće duguje na nekoliko mesta. Zato bi ih takav sistem naplate ugasio, a ni poverioci se ne bi naplatili jer ne bi bilo dovoljno novca za sve - ocenjuje Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije.
Šta privrednici misleRadoslav Veselinović, „Galeb grupa"- Postavlja se pitanje da li firma dužnik ima novca i šta se dešava ako nema dovoljno za isplatu duga. U principu, te zadužnice bi dobro došle kod javnih i državnih preduzeća, jer bi rešile pitanje naplate. Nikola Pavičić, „Sintelon" - Nijedna zemlja u Evropi nema ovako akutnu nelikvidnost kao Srbija, pa bi zadužnica mogla da dođe tek u sledećem koraku, posle Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza koji država najavljuje. Dragan Đurić, „Zekstra" - Zadužnica je generalno dobra ideja, ali kod nas bi imala mnogo veće štetne posledice od koristi, jer su naša preduzeća toliko zadužena da bi većinu oterala u bankrot i zatvorila ih. |
Da zadužnica ne bi pomogla smatra Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije. On dodaje i da naše zakonodavstvo ne dozvoljava takvu mogućnost i da bi zadužnica stvorila duplo bankarstvo.
- Takvo pozajmljivanje novca, sa pitanjem pod kakvim uslovima i sa kojom kamatom, stvorilo bi još veću konfuziju od ove koju imamo i prouzrokovalo bi mnogo više dodatnih problema, a ne bi rešilo problem nelikvidnosti. Problem međusobnih dugovanja kompanija kratkoročno može da se reši kroz mehanizam multilateralnih kompenzacija, što smo imali u prošlosti - kaže Dugalić, i objašnjava da to znači da bi se međusobne transakcije i dugovanja među kompanijama „prebijali" i na kratak rok bi se očistili bilansi kompanija, što je jednostavniji način od zadužnice.
Ostavi komentar