Srbija sve više važi za socijalno raslojeno društvo - sa malim procentom ekstremno bogatih i sve više siromašnih. Duga tranzicija i ekonomska kriza tanjili su srednji sloj, pa ono što je tom staležu sedamdesetih bilo normalno, današnji srednji sloj ne može da priušti.
- Nekada sam i sebe računao u srednju klasu i onda sam mogao dva puta godišnje da idem na more, da putujem do Danske, u inostranstvo, sve u istoj godini, da kupim kameru - seća se jedan Beograđanin.
| Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu smatra da društvo može da postigne političku i ekonomsku stabilnost kada ima najmanje između 20 i 25 odsto pripadnika srednje klase. - Ukoliko ta klasa ostane bez svoje ekonomske i političke moći, onda će svake promene u društvu biti teže izvesti - kaže Zubović. |
Na pitanje "Koliko je članova vaše porodice išlo na zimovanje", 94 odsto ispitanika odgovorilo je "nijedan", dok je odgovor "četiri člana porodice" dalo svega 0,06 odsto ispitanika.
Prema mišljenju ekonomista, srednjem sloju pripadaju ljudi koji imaju dvostruko veća primanja od republičkog proseka, u našem slučaju između 80 i 90.000 dinara.
Jovan Zubović sa Instituta ekonomskih nauka objašnjava da su nekada cene bile niže, pa je srednja klasa mogla mnogo više da ostvari od svojih primanja.
- Neko letovanje od dve nedelje ili zimovanje od nedelje mogli su da priušte. Danas, od prosečne profesorske plate od oko 70.000 dinara, teško je to ostvariti, osim uzimanjem kredita - navodi Zubović.
sada ce tek da nestane sa dolaskom Krstica1