Srbija još ima dovoljno vremena da reguliše pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Međutim, kroz mnogobrojne privatizacije prethodnih godina, mnoge strane kompanije uveliko su na svoje ime upisale hiljade hektara plodnog zemljišta.
Šta treba da se radi sa ostatkom u državnom vlasništvu, još se razmatra. Država zasad, samo najavljuje brzu izmenu zakona kako bi poljoprivrednici znali na šta da računaju sledeće godine.
| Prostranovo mišljenje o tome da prodaju ne treba započinjati do završetka restitucije, deli i Vojislav Malešev, poljoprivrednik iz Kaća, predsednik udruženja "Klub 100 P plus", koji ističe da bi, ako i dođe do prodaje državnog zemljišta, prednost u kupovini trebalo da imaju mladi poljoprivrednici. |
- Neaktivnu državnu imovinu, uključujući i poljoprivredno zemljište, država treba da stavi na raspolaganje onima koji znaju da njome upravljaju - smatra Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe.
On ističe da zemljište, poput ostale imovine, treba prodati i staviti u funkciju razvoja, budući da je proizvodnja hrane velika šansa Srbije.
Milan Prostran, savetnik u PKS, smatra da sa prodajom zemlje ne treba žuriti, odnosno, da zemljište ne treba prodavati sve dok se ne završi proces restitucije.
- Bez obzira na interes velikih zemljoposednika, trebalo bi pričekati sa prodajom i zbog toga što je stanje u Srbiji, a samim tim i u poljoprivredi, još rovito, posle procesa tranzicije. Takođe, ovo čekanje može da ima i dobar efekat, pošto će cena zemljišta dodatno porasti - kaže on.
Ostavi komentar