Narodna banka Srbije najavila je da će u narednih desetak dana izaći sa rešenjem za problem građana koji su uzeli stambene kredite u švajcarskim francima, ali za sada nije poznato kako će ono izgledati.
Dve opcije koje su se do sada pojavljivale u javnosti jesu da se klijentima ponudi produženje roka otplate ili grejs period, ali ni jedno ni drugo klijentima ne odgovara, jer im se time zapravo ne smanjuje ukupan dug prema banci, već upravo suprotno.
Umesto toga, klijenti traže da im banke konvertuju sadašnji dug u francima u evre ili dinare prema kursu koji je važio kada su uzimali kredit, na šta banke ne pristaju.
- Na taj način bi se dug smanjio za 20 do 30 odsto. Banke bi zaradile koliko su zaradile do sada, a od sada bi prihodovale samo na osnovu kamate - kaže Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, koje okuplja građane zadužene u „švajcarcima“.
Prema njegovim rečima, banke sada zarađuju na dva načina: putem kamate i preko rasta vrednosti franka, pošto u najvećem broju slučajeva svoja sredstva nisu nabavljale u francima već u evrima. Prema njegovom mišljenju, ovakav način zarađivanja nije zakonit, jer ne odgovara načelu „jednakosti davanja“ propisanom u Zakonu o obligacionim odnosima.
Međutim, činjenica je da su uzimanjem kredita indeksiranih švajcarskim frankom i banke i građani svojevoljno preuzeli valutni rizik. Ako tokom narednih nekoliko decenija otplate stambenih kredita franak padne, banke će se naći na gubitku jednako kao što su sada građani na gubitku. Gavrilović se slaže da bi do toga moglo da dođe i kaže da bi u tom slučaju banke bile te koje bi mogle da tuže svoje klijente i traže raskid ugovora.
Ako ni zbog čega drugog, a ono bar zbog toga što bi po ovom principu svaki put kad kurs skoči građani tužili banke, a kad pada, banke tužile građane, a i jedni i drugi su sami pristali da vežu kredit za kretanje kursa, održivost ovog argumenta na sudu nije zagarantovana.
Kakav će biti epilog uskoro će se i videti, pošto je Efektiva nedavno podnela tužbu za raskid ugovora jednog od svojih članova sa bankom, upravo pozivajući se na povredu načela jednakosti davanja. - Videćemo kakav će stav zauzeti sud - kaže Gavrilović.
S druge strane, odavno je poznato kakav je stav sudova po pitanju daleko direktnijeg kršenja zakona Zakona o obligacionim odnosima od strane banaka.
U svim do sada presuđenim sporovima, a prema Gavriloviću takvih je bilo šest ili sedam, sud je rešio u korist građana kojima su banke povećavale kamate na kredite, pozivajući se na svoju poslovnu politiku.
Ovakva praksa „koju su primenjivale sve banke koje su odobravale kredite u francima, osim Erste, Vojvođanske i Privredne banke“ suprotna je odredbi prema kojoj obaveza ugovorne strane mora biti odrediva. Ako banka može da menja kamatu kad god poželi i koliko god poželi, onda obaveza klijenata nikako nije odrediva.
Uprkos brojnim upozorenjima Narodne banke Srbije da je takvo ponašanje protivzakonito, banke su redovno samovoljno dizale kamate, povećavajući tako sebi profit, pri čemu je u javnosti kao najbezobzirniji zabeležen slučaj KBC banke koja je kamatu digla sa jedan na čak 3,5 odsto.
Do sada nijedan građanin nije izgubio spor protiv banke koja mu je na ovakav način podigla kamatu i sve banke su primorane da klijentima vrate novac koji su nezakonito naplatile, kao i da im nadoknade sudske i advokatske troškove.
Ipak, ako se zna da postoji više od 22.000 kredita indeksiranih u francima i da su veliku većinu građana koji su ih uzeli njihove banke oštetile, broj onih koji su se odvažili da pravdu potraže na sudu ostaje jako mali. Možda baš zato, banke ne pristaju da svojevoljno klijentima vrate ono što su im nepravedno uzele, jer čak i da svih 100 građana pobedi na sudu, trošak sudskih postupaka i naknade štete njima, manji je nego kada bi novac od uvećane kamate vratile svima bez suda.
- Ljudi misle da su troškovi veliki, ali nije tako. Potrebno je platiti sudsku taksu i advokatske troškove. Ali, svi koji odluče da tužbu podnesu preko našeg udruženja ne plaćaju advokata, a posle pobede na sudu, banka je dužna da im nadoknadi sve troškove postupka - kaže Gavrilović.
Naslov unosi zabunu i zabludu. Dobili su spor oni koji su tužili banke zbog jednostranog povećenja kamatnih stopa (kao što stoji i u tekstu) a ne oni koji su ih tužili zbog švajcarca
Netačno, najbezobzirnija je PIRAEUS banka, ona je klijentima podigla kamatu sa 3,9% na čak 6,9% !!!!
Ha Ha Ha...
Zašto to nisu tražili kada su podizali kredite u CHF valuti? Zašto onda nisu zahtevali da imaju ISTE uslove kao i ostali već su zbog manje kamate uzimali u CHF?
Svi su ostali bili glupi samo oni pametni.... E sada kada se okrenulo, sada bi hteli da im neko drugi pomogne. Koliko ja znam SVI su bili punoleteni i dobrovoljno su izabrali takav kredit.
Treba obratiti pažnju i na činjenicu da banke obračunavaju svoj prodajni kiurs prilikom naplate mesečne rate kredita u CHF. To se nije promenilo do danas, a na taj način banke uvećavaju kamatu i do 3% po mom grubom proračunu, jer razlika u srednjem kursu NBS i prodajnom kursu nekih banaka ide skoro do ovog procenta. Na taj način je i mesečna obaveza klijenta veća od kamate koja je ugovorena, jer banke kupuju devize po prodajnom kursu NBS. Isto tako, obaveza klijenta je neodrediva jer u ugovorima nije predvidjeno kako će se prodajni kurs banke obračunavati u odnosu na kurs NBS. BAnka jednostavno obračuna klijentu da plati ratu po kursu koji ona objavi na dan dospeća, bez obrazloženja zašto taj kurs odstupa od kursa NBS, u kom procentu i na osnovu čega je obračunat. KADA JE REČ O REŠENJU PROBLEMA KRDITA UZETIH U CHF. NAJJEDNOSTAVNIJE I NAJPRAVIČNIJE REŠENJE JE IZJEDNAČITI SVE KREDITE U CHF SA KREDITITMA U EUR NA DAN UZIMANJA KREDITA U SVAKOM POGLEDU, PA I U POGLEDU NEŠTO VEČĆE KAMATNE STOPE ZA EUR KREDITE I TAKO ĆE SVI GRADJANI BITI U ISTOJ POZICIJI, A BANKE ĆE IZGUBITI SAMO DEO SVOG EKSTRA PROFITA KOJI JE IONAKO SUPROTAN NAČELIMA SAVESNOSTI I POŠTENJA JER SU BANKE IMALE INFORAMCIJE O EKONOMSKIM I FINANSIJSKIM KRETANJIMA NA SVETSKOM TRŽIŠTU A GRADJANI SU IPAK U TOM POGLEDU NEUKE STRANKE KOJE IPAK IMAJU PRAVO NA ZAŠTITU U SKLADU SA ODREDBAMA zAKONA O OBLIGACIONIM ODNOSIMA KAO SLABIJA UGOVORNA STRANA.
U slučaju Vojvođanske Banke, tačno je da kamatna stopa nije menjana. Bila je 5% i ostala 5%. Banka je odbila da u ugovor stavi da se kamatna stopa sastoji od šestomesečnog libora i njihove marže. U momentu potpisivanja ugovora 2008 god vrednost Libora je 4% a marže 1%. Vrlo brzo nakon toga libor pada na vrednost blisku 0%!! Kamata ostaje 5%. Vojvođanska banka praktično diže maržu sa 1% na 5%.
Tako da su oni daleko od svetlog primera, baš naprotiv.
Po kom osnovu može da se podnese tužba u ovom slučaju?
Niko se nije pozabavio Raiffeisen bankom koja i dana posle više od godinu dana klijentima naplaćuje kredit po najvišem kursusvoje banke ne Narodne banke Srbije.
Raiffeisen banka je po mom mišljenu veliki lešinar.
OVO JE PLJACKA PODIGAO SAM PRE PET GODINA KREDIT U SVAJSARCIMA TO JE BIO IZNOS OD 27000 EURA ODNOSNO 43000 FRANAKA ZATIM SAM JEDNOKRATNO UPLATIO 5000 EURA I SVAKU RATU MESECNO IZMIRIO A DANAS KAD NAPRAVIM PRESEK I DALJE SAM DUZAN 27000 EURA POSLE PLCENIH 60 MESECNIH RATA I 5000 EURA TAKO DA SAM DO SADA UPATIO OKO 18000 EURA A DUG MI JE ISTI KAO I PRVOG DANA KAD JE KREDIT REALIZOVAN. SUVISAN JE SVAKI KOMENTAR OVO IMA SAMO U SRBIJI SAMO NEZNAM DOKLE SE MOZE OVO TRPETI .
Drzava ne bi trebala da spasava pohlepne.
Oni koji daju svoj novac Jezdi/Dafini za neodrzive kamate ili uzimaju kredite sa velikim valutnim rizikom su jednostavno receno pohlepni i kao takvi treba da snose posledice svoje pohlepe.
Normalan svet stedi pa kupuje od svojih novaca, a ne od tudjih novaca.
Koliko znam niko od tih pohlepnih se nije bunio kada je uzimao novac. Bune se samo kada treba da ga vrate.
Pohlepa, pohlepa, pohlepa...
Osim toga, ko se sa djavolom (banke) uhvati u kolo placa duplo da iz njega izadje.
Jedini problem koji ja ovde vidim je taj sto su pohlepne gradjane nadigrale jos pohlepnije banke. Nije tu rec o postenim gradjanima i nepostenim bankama vec o tome da su se pohlepni gradjani kockali sa pohlepnim bankama i pohlepa banaka je pobedila pa se sada pohlepni gradjani ljute sto su izgubili na kocki. Ako im se ne svidja ishod kockanja nisu se trebali ni kockati.
Moglo se desiti i obrnuto. Takva je kocka.
Ne vidim samo zasto bi drzava spasavala kockare.
Htela bih da se nekako ukljucim u tu grupu Efektiva jer i sama imam kredit u svajcarcima.Kako mogu da dodjem do nekog kontakta?
Na koji nacin se podnosi tuzba?