Švajcarska je decenijama bila mesto gde se prenosio novac koji treba sakriti, jer su ga u toj planinskoj zemlji štitili jedni od najstrožih zakona o tajnosti podataka na svetu.
Međutim, s obzirom da kriza evra primorava švajcarske susede da traže nove izvore novca, trezori banaka ove alpske zemlje odjednom izgledaju neodoljivo.
| Mnogi stručnjaci smatraju da je samo pitanje vremena kada će na snagu stupiti međunarodni standardi prema kojima će se potpune informacije o deponentima automatski predavati poreskim vlastima drugih zemalja. To bi mogao biti smrtonosni udarac za tajnost u Švajcarskoj, što je tradicija koja datira još od 1934. kada je za krivično delo proglašeno bilo kakvo odavanje informacija o računima klijenata osim u slučajevima najgorih zločina – a utaja poreza nije spadala u tu kategoriju. |
Nemačka od tog bankarskog raja zahteva da naplaćuje poreze sa računa nemačkih državljana. Slični sporazumi su nedavno potpisani sa Austrijom i Britanijom, a i sa ostalim zemljama se razmatra mogućnost za slične dogovore.
Sjedinjene Države se od 2009. takođe obračunavaju sa izbegavanjem plaćanja poreza i izvukle su kaznenu odštetu od švajcarskih banaka za koje je utvrđeno da su pomagale građanima SAD da izbegnu Američku poresku službu (IRS).
Niko sa sigurnošću ne zna koliko švajcarski sektor upravljanja privatnim sredstvima zavisi od utaje poreza. Bankarske procene depozita pojedinaca se kreću od najmanje 30 odsto do 60 i više procenata. Mnogi kažu da će značajan deo ovih fondova otići iz švajcarskih kofera.
Neki ekonomisti predviđaju gubitke od 10.000 radnih mesta i čitavog procenta švajcarskog BDP-a.
Ostavi komentar