Uz podršku države, preduzetnici, mala i srednja preduzeća tokom ove godine će moći da podignu ukupno oko 100 miliona evra kredita za likvidnost. I ovog puta banke su te koje će birati klijente, pa će novac stići samo do poželjnih dužnika.
Svi oni koji sa likvidnošću imaju problema teško da mogu računati i na običan kredit, a kamoli na onaj koji dotira država.
| Predviđenih 100 miliona evra svakako će brzo biti potrošeno. Država je samo za tri meseca prošle godine dala čak 1,3 milijarde dinara za subvencionisanje kredita za likvidnost. Firme su tada povukle ukupno 1,1 milijardu evra pozajmica. Velike firme su uzele oko 47 odsto tog novca, što znači da su se mala i srednja preduzeća za tih manje od 100 dana zadužila više od 570 miliona evra. |
Među bankarima je već poznato pravilo da ove kredite dobijaju samo najbolji klijenti, oni koji nose oznaku "A" i "B".
Zvanični podaci NBS pokazuju da trećina dužnika iz reda privrednika spada u prvoklasne ("A"). Oni svoje obaveze izmiruju na vreme, krediti su im maksimalno obezbeđeni, a ako kasne sa ratama, to nikada nije duže od 30 dana. Još trećina ovih dužnika je u nešto slabijoj, "B" kategoriji. Njihovo kašnjenje u namirenju obaveza je najviše 60 dana.
U najgoroj "D" kategoriji dužnika, koja o kreditima ne može ni da sanja, nalaze se oni u stečaju, likvidaciji, kao i svi koji svoje dugove gotovo uopšte ne izmiruju. Takvih je čak 10 odsto svih zaduženih privrednika.
Pomoći da bi povratili likvidnost ne mogu da se nadaju firme u blokadi. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, 45.917 preduzeća i preduzetnika završilo je prošlu godinu sa blokiranim računom. Njihov ukupan dug iznosio je 125,8 milijardi dinara.
Ostavi komentar