Dok posrnula privreda ipak može da računa na subvencionisane kredite za održavanje likvidnosti, prezaduženi građani moraju sami da se snalaze. Uprkos krizi većina dužnika redovno namiruje svoje rate, ali kada im kasni plata, ili ostanu bez posla, i otplata zajma postaje problem.
Aktiviranje hipoteka i drugih garancija, tvrde bankari redom, poslednje su rešenje. Pre toga nudi se refinansiranje, produžetak roka otplate, grejs period, ali i uvođenje novog dužnika u postojeći dug, baš poput nekadašnjih žiranata.
| U Kredi agrikol banci ističu da se klijenti najčešće odlučuju da pronađu člana porodice ili prijatelja koji će pristupiti dugu. Ovo najviše liči na nekadašnje žirante, koji će snositi troškove mesečnih rata kad se pravi dužnik nađe u problemu. U Sosijete ženeral banci navode da je najvažnije javiti se na vreme svom bankaru, jer ako se obaveze nagomilaju, a kašnjenje upiše u Kreditni biro, to je problem ne samo za aktuelno, već i sa potencijalno buduće zaduženje. |
Klijenti Komercijalne banke koji izgube posao mogu, praktično da „zamrznu“ plaćanje rata na maksimum dve godine, dok god su bez posla , uz obavezu da svaka tri meseca dostavljaju banci dokaz o statusu zaposlenja.
Vladimir Macura, direktor odeljenja za restrukturiranje Sberbanke, navodi da "u najvećem broju slučajeva kod problematičnih kredita problem nastaje zbog gubitka posla. U tom slučaju klijenti često traže i na kraju i dobijaju grejs period od šest do 12 meseci".
Ostavi komentar