Često se govori da je budućnost Srbije u proizvodnji organske hrane, međutim, ako želi da se uključi u Svetsku trgovinsku organizaciju, Srbija će morati da dozvoli promet i genetski modifikovane hrane, odnosno da iz zakona izbriše reč "zabrana".
Nijedna od 159 članica Organizacije, od Rusije, preko naših suseda, do Latinske Amerike, ne sme da zabrani uvoz bilo kog proizvoda. Na primer, genetski modifikovan krompir, iako savršeno izgleda, po zakonu ne sme da bude na rafovima u srpskim prodavnicama. Sa članstvom Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji to će morati da se promeni.
Pomoćnica ministra trgovine Bojana Todorović objašnjava da se Svetska trgovinska organizacija ne bavi pitanjima proizvodnje.
- U tom smislu svaka zemlja, pa i naša, može da odluči šta želi, odnosno može da odluči da se proglasi zemljom koja neće proizvoditi GMO hranu i to je sasvim legitimno. Ono što je bitno za STO jeste da ne sme postojati zabrana prometa - kaže Bojana Todorović.
Iako je na snazi veoma restriktivan zakon, u Srbiji je za sada 48 opština donelo i deklaracije o zabrani uvoza i prometa takve hrane.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić ističe da sva dosadašnja istraživanja, koja su vršena na životinjama, ukazuju da postoje štetne posledice već u prvoj generaciji eksperimentalnih životinja u vidu alergija.
- U drugoj generaciji negativni efekti su u vidu promena na unutrašnjim organima, u trećoj generaciji u vidu tumora, u četvrtoj je u pitanju besplodnost - kaže profesor Ševarlić.
Genetski modifikovana hrana je podelila i kontinente - Ameriku i Evropu. Za razliku od Sjedinjenih Država, Evropa je restriktivnija, a protiv genetski modifikovane hrane bori se svaka zemlja pojedinačno.
Ostavi komentar