Posledice krize osećaju sve zemlje u regionu, ali u različitoj meri, koja zavisi od pozicija koje su imale pre nego što ih je kriza zadesila, kažu ekonomisti.
Slovenija suočena sa problemima u bankarskom sektoru, ali najbolje prolazi kroz težak period. Srbija i Hrvatska imaju slične probleme, a najveći su rast nezaposlenosti i inflacija, ocenili su stručnjaci.
U regionu se, uprkos krizi, najbolje živi u Sloveniji, kaže profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Ljubljani Jože Mencinger. Razlog je što je standard u toj zemlji pre krize bio dobar.
Srbija preti region
Gotovo identične probleme kao Hrvatska ima i Srbija, koja se suočava sa sve većim manjkom u državnoj kasi, javnim dugom i nezaposlenošću, kaže član Fisklanog saveta Srbije Vladimir Vučković. Objašnjava da je nezaposlenost od 25 odsto, kolika je u Srbiji, mnogo za bilo kakve standarde, inflacija od 10 odsto je takođe visoka, tako da smo zaista u problemu.
Prema njegovim rečima, Slovenija trenutno ima problema u bankarskom sektoru, a to je posledica "zaduživanja mnogih građana od 2005-2008. godine, kada su svi verovali da se mogu obogatiti, pa su umesto štednje počeli sa špekulacijama".
- Banke su pozajmljivale jeftino novac u inostranstvu i kad je došlo do krize, pokazalo se da je ovo virtuelno bogatstvo propalo, a ostali su samo dugovi - objašnjava Mencinger.
Uprkos vestima da bi Slovenija mogla da bankrotira, profesor Mencinger ne veruje da je to realno. - To su priče koje se koriste unutar zemlje, kako bi se ljudi naterali da budu poslušni", objašnjava i dodaje da država "ima depozite u bankama i ima rezerve koje se, istina, ne mogu tek tako povući iz banaka, kako one ne bi bile dovedene u problem - kaže progfesor Mencinger.
Nedostatak radnih mesta i smanjenje potrošnje najveći su problemi sa kojima se suočava Hrvatska, kaže predsednik Hrvatskog društva ekonomista Ljubo Jurčić. Inflacija je prešla četiri odsto, a plate nisu rasle poslenjih godinu dana. Realni prihodi u proseku su manji za pet procenata, kaže Jurčić.
- Poskupela je hrana, poskupeli su energenti, dohodak pada što dovodi do toga da se povećava grupa ljudi koji upadaju u zonu siromaštva - objašnjava ovaj hrvatski ekonomista. Takođe, "niko, nikome ne plaća", što je dodatni problem. U julu je, kaže, "iako je to u sred turističke sezone, potrošnja pala za pet procenata, što se nikada nije desilo".
Ostavi komentar