Na svakih deset malih i srednjih preduzeća (MSP), šest tvrdi da ne uzima kredite od banaka, a ako već zajmi, onda novac koristi za tekuće poslovanje.
U proširenje posla može da ulaže tek oko pet odsto MSP, što je na duži rok nepovoljno za državu zato što ta „mala privreda“ sada daje više od polovine ukupnih para u budžet.
| U Srbiji sada na 25 stanovnika jedan zaposleni radi u proizvodnji, a takav prosek imaju afričke zemlje Bocvana, Burundi, Namibija. Ekonomisti procenjuju da se mnoga prisutna ograničenja, uz uvažavaanje značaja MSP kao važnog dela ukupne privrede, mogu konkretnim i strateškim potezima države prevazići. Unija poslodavaca Srbije i sindikat Nezavisnost su ovih dana pred javnost izašli sa dokumentom kojim Vladi predlažu mere za izlazak iz krize. |
Ekonomisti i dalje smatraju da su mala i srednja preduzeća razvojna šansa Srbije, uprkos činjenici da mnogo toga nije u skladu sa planovima i projekcijama.
Svojevremeno usvojena razvojna strategija je predvidela da bi u Srbiji godišnje trebalo da se otvara 10 000 više malih i srednjih preduzeća nego što se zatvori, kako bi za četiri godine bilo 150 000 aktivnih MSP koja bi zapošljavala blizu dva miliona građana.
Međutim, tendencija koja se jasno uočava pokazuje da se poslednjih godinu dana više zatvori nego što se otvori preduzetničkih radnji i MSP.
- Sada većina malih i srednjih preduzeća nema garantni potencijal pri podizanju kredita sa kojim bi mogla da se zaduži kod banaka. Čak i ona preduzeća koja imaju zemlju i nepokretnosti imaju problem, jer Katastar nepokretnosti predstavlja najbirokratizovaniju instituciju u državi i ne mogu po šest, devet i dvanaest meseci da dobiju papire o upisanim nekretninama i posedima na osnovu kojih bi podigle kredite kod banaka - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije(UPS).
Ostavi komentar