Nacionalni savet za privredni oporavak, koji čine predstavnici Vlade, bankarskog sektora, poslovne zajednice i ekonomske struke, narednih meseci trebalo bi da ponudi rešenja za preskupe kredite i kako će se kretati kurs dinara.
Od predloga sa kojima je privreda izašla pred Vladu, kroz predložene zakone, uvedeni su rokovi plaćanja, oporezivanje sive ekonomije, ali plan povratka starih dugova još nije potpun.
| - Ideja je da se bilansi banaka oslobode teško naplativih odnosno nenaplativih potraživanja iz domena poslovanja sa privredom, na način da im se omogući njihova prodaja - objašnjava Slavko Carić, predsednik izvršnog odbora Erste banke, inače član Saveta. - Kupci ovih potraživanja bili bi specijalizovani fondovi, koji već uveliko postoje i dobro funkcionišu na Zapadu. Zatim strane centrale domaćih banaka, a potom svi ostali. Na ovaj način banke bi došle do veće likvidnosti, koju bi mogle da dalje plasiraju na domaćem terenu. |
Nikola Pavičić, počasni predsednik Tarketa i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak, kaže da "Srbija plaća najskuplje kredite u Evropi. Nijedna zemlja na svetu nije zabeležila rast uz skupe kredite. Beneficirana kamata nije rešenje. Drugi ključni problem je kurs. Srbija ima nerealno jaku valutu. Tako jak dinar onemogućava izvoz".
Konkretnog plana kako pojeftiniti kredite još nema, ali se trenutno razmišlja o zahtevu banaka da se oslobode problematičnih kredita prenosom potraživanja na posebnu instituciju. To je jedan od zahteva bankarske grupe u okviru Saveta za preporod.
Zasad je iz NBS samo potvrđeno da se radi na izmeštanju spornih potraživanja iz redovnog bankarskog sistema.
Ideja je da se osnuje poseban privatni investicioni fond, koji bi upravljao naplatom rizičnih plasmana.
Ostavi komentar