Od početka krize, broj nenaplativih kredita u zemlji porastao je tri puta. Do kraja nedelje, Narodna banka predstaviće model kako da se pomogne građanima i privredi koji imaju problem u otplati kredita. Svaki deseti građanin i svako četvrto preduzeće kasni u vraćanju pozajmice.
Bankari i predstavnici Narodne banke predstaviće Beogradsku inicijativu, model kojim će se, posle višemesečnih najava, pomoći onima koji ne mogu da vraćaju kredite.
| Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris kaže da rešenja mogu varirati od preduzeća do preduzeća. - Mogu biti vrlo jednostavni, počevši od toga da im se produži rok otplate, do toga da dobiju novu kreditnu podršku, da im se otpiše deo kredita, da ponude nove kolaterale, dobiju podršku za neki novi projekat - navodi Fabris. |
Kao opcija pominje se i to da svi nenaplativi krediti budu preneti u jedan poseban fond. Toj ideji odlučno se protivi dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.
- Pogotovu se protivim da se država uključuje u taj proces, jer to je garancija da će poreske platiše na kraju platiti ceh loših plasmana, a da će banke očistiti svoju aktivu loših plasmana i nastaviti da posluju kao da se ništa nije desilo - ističe Hanić.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, izričito smatra da bi bilo veoma loše da se svi problematični plasmani izvuku iz bilansa banaka i koncentrišu na jednom mestu, jer bi ceh na kraju platili poreski obveznici.
- To bi značilo nagrađivanje uprava banaka koje su loše upravljale rizicima i kažnjavanje banaka koje su to dobro radile, imale visoka pokrića loših plasmana i visoku adekvatnost kapitala - objašnjava Đukić.
- Mislim da je dovoljno što je naša država već dala 600-700 miliona evra za pokriće gubitaka u pojedinim bankama - napominje profesor Đukić.
Konačno, kao još jedna mogućnost, navodi se da Narodna banka ograniči maksimalnu kamatu stopu, što, takođe, ne podržavaju svi stručnjaci.
Ostavi komentar