Redovna otplata kredita je noćna mora za gotovo svakoga ko ima tu obavezu. Građani obično smatraju da bi im otplata bila lakša kada bi plate bile veće. Da li je to tačno mogli bi da im objasne dužnici iz dve bivše republike bivše SFRJ, Slovenije i Hrvatske. Tamošnji klijenti banaka i lizing kompanija imaju veće plate ali i veće dugove.
Evo kako stvari stoje: građani Srbije duguju u proseku po glavi stanovnika ukupno 791 evro. Prosečna plata kod nas bila je krajem prošle godine 366 evra. Dve plate su 732 evra pa je jasno da dugujemo malo više od toga.
Što se tiče bivših sunarodnika, u Hrvatskoj je plata u proseku 730 evra, a građani su dužni finansijskim kućama 4.000 evra. To je nešto manje od šest plata. Tako ispada du su plate u toj republici duplo veće nego u Srbiji, a dugovi su gotovo pet puta veći nego kod nas.
Kod Slovenaca je sve najlakše izračunati i zbog okruglih podataka, kao i zbog činjenice da su jedini postali članica evrozone. Tamo je prosek plate hiljadu evra, a dugovi u proseku po stanovniku 5.000 evra – duguje se pet plata.
Šta je doprinelo tome da Srbija bude najmanje zadužena, mada su, kada je kreditna ekspanzija kod nas počela, građani lako – pa i olako – uzimali zajmove? Najviše nizak standard, oprez banaka i politika koju je vodila Narodna banka Srbije te precizni podaci koje je Udruženje banka Srbije preko Kreditnog biroa dostavljalo finansijskim kućama. Tačnije, mogli smo se zadužiti samo do trećine ili polovine plate. Pre tri godine je to bilo vezano za prosek plate, a od ove godine banke o tome slobodno odlučuju.
Međutim, dok su važila ograničenja, svi su naučili lekciju: bankari o klijentima, a ovi sami o svojim mogućnostima. Zato su i prošlog meseca po vraćanju kredita građani bili trostruko bolji od privrede. Dok su oni kasnili u masi kredita 4,8 odsto, preduzeća su 14,8.
Ostavi komentar