Koliko ljudi kod nas vraća tuđe kredite? Podaci Udruženja banaka pokazuju da je takvih nevoljnika svega 74 i da oni, kao jemci, vraćaju 61 tuđi kredit. Radi se o tome da su ti krediti bili obezbeđeni sa više, a ne samo jednim žirantom.
Ako im je za ikakvu utehu podaci banaka pokazuju da je ostatak njihovog duga dva miliona dinara, odnosno da im je preostalo da otplate u proseku po oko 27.000 dinara.
| Prema rečima Veroljuba Dugalića, sekretara Udruženja banaka razlog za relativno mali broj „stradalih” žiranata nalazi se u činjenici da su banke tražile i druga sredstva obezbeđenja. Za nekretnine to je hipoteka, dok su automobili, zbog poreske olakšice više kupovani na lizing, što znači da su svojina lizing kuće do trenutka isteka ugovora. Gotovinski i potrošački krediti su obezbeđeni menicama što je manji garant za banku, ali su baš zato takve pozajmice, zbog rizika i najskuplje. Podaci bankara pokazuju da je kod tih kredita i najveća docnja. – Ne mogu žiranti da se pravdaju da su ugovor garantovali samo formalno, kako bi kredit bio odobren i da to nije njihova obaveza – kaže Dugalić. |
Međutim, 2.381 kredit sa jemstvom je na sudu što znači da njihovi žiranti mogu da se nađu u situaciji, ukoliko tako sud presudi, da plaćaju tuđi dug. To se na kraju najčešće ne dešava iz prostog razloga što jemci uspeju da osnovnog dužnika nateraju da plati svoje obaveze.
Podatak da samo 74 čoveka vraća tuđe kredite nije alarmantan u odnosu na to kakve su slične prilike u regionu. Procenjuje se da u BiH, Crnoj Gori i još nekim susednim zemljama oko 200.000 ljudi plaća tuđe zajmove. Tamo su čak formirana i njihova udruženja.
Da se vic o tome ko su najtraženiji ljudi – haški optuženici i žiranti – i kod nas nije pričao bez osnova, pokazuju takođe i podaci Udruženja banaka. Po njima trenutno je aktivno 83.396 kredita sa jemstvom za koje je garantovao 99.361 žirant. To je 6,4 odsto od ukupnog broja kredita, a krediti kod kojih jemci plaćaju tuđi dug čine samo 0,0047 odsto svih kredita.
Podaci bankara pokazuju i da se broj kredita s jemstvom smanjio u odnosu na period od pre dve godine. Tada ih je bilo 101.332, za njih je garantovalo 124.000 jemaca i činili su 8,4 odsto svih kredita. Na kraju 2010. godine 93 jemca otplaćivalo je 58 tuđih kredita.
| U ponudi Sosijete ženeral banke nema kredita kod kojih je žirant obavezan, a zajmovi se odobravaju na osnovu realnih prihoda i kreditne istorije klijenta. – U slučaju kada klijent ne ispunjava uslove za dobijanje kredita, zbog ranije ubeleženih docnji ili iz nekog drugog razloga, banka može da mu ponudi mogućnost da traženi kredit dobije uz ovu dodatnu meru obezbeđenja – kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora banke. |
– Imajući u vidu visok stepen odgovornosti građana u izvršavanju preuzetih kreditnih obaveza, u cilju naplate potraživanja aktivirano je svega oko tri odsto žiranata. Naplata potraživanja od žiranata realizuje se u zavisnosti od njihove finansijske situacije, kao i kod osnovnih dužnika. Banka veoma savesno analizira primljenu dokumentaciju, a takvi su joj i klijenti, tako da nije imala nijedan slučaj lažnih žiranata – kaže Vukobratović.
I u Erste banci kažu da su retki slučajevi da žirant bude „aktiviran”. – Pre svega, za većinu kredita žirant i nije neophodan. Jemac je potreban uglavnom kada je reč o većim iznosima gotovinskih kredita ili kada klijent ima neuredan izveštaj Kreditnog biroa. U praksi, ukoliko zbog kašnjenja bude aktiviran žirant, često se dešava da korisnik kredita ubrzo nastavi da otplaćuje svoje obaveze – navode u ovoj banci.
Ostavi komentar