Suočene s velikim problemom nenaplativih kredita, banke u slučajevima kada imaju sumnju u bonitet klijenata, od Kreditnog biroa traže mnogo detaljnije izveštaje o njihovoj kreditnoj istoriji i ponašanju.
Mada crne liste fizički ne postoje, bankari, ipak, traže mehanizme za veću kontrolu onih kojima nameravaju da plasiraju sredstva. Inače, u Srbiji je 130.000 građana u docnji kod doplate.
| Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da banke mogu da postignu dogovor kada je reč o aktiviranju garancija, odnosno hipoteka, kod problematičnih zajmova. - Da bi uspele da naplate potraživanja, bankama preostaje da se dogovore kada se hipoteka aktivira kako ne bi došle u situaciju da se jedni naplate, a drugi ne - kaže Dugalić. |
Za razliku od zlatnog doba od pre četiri, pet godina, kada su se zajmovi masovno i tražili i odobravali, kreditna aktivnost je danas u stagnaciji.
Ali ono što ne stagnira su nenaplativi krediti gde su kašnjenja duža od 90 dana. Između 250 i 300 milijardi dinara ili tri milijarde evra odnosi se na tu vrstu zajmova.
Kada se na to doda i 100 odsto rezervisanja koje banke moraju da izdvoje, ispada da je oko šest milijardi evra ukupno opterećenje bankarskog sektora zbog nenaplativih zajmova.
Prema saznanjima Blica, banke nameravaju ubuduće više da sarađuju i kada je reč o aktiviranju garancija za sporne kredite. Do sada su u nezavidnoj situaciji bile one koje su kao sredstvo obezbeđenja zahtevale menice, ali u ništa boljem položaju nisu ni one sa hipotekama.
Narocito mi se svidja recenica "Inače, u Srbiji je 130.000 građana u DOCNJI kod doplate."