Minimalna zarada u Srbiji trenutno je 19.320 dinara, a to je dovoljno da se podmire potrebe jednog asketskog života, dovoljno za hleb, mleko, račune i nešto sitno preko toga. Sasvim logično je što sindikati insistiraju da se 115 dinara po radnom satu, utvrđenih prošle godine, sada poveća na 130 dinara.
Međutim, ni sa tom minimalnom cenom rada u Srbiji teško može da se računa na normalan život.
| U januaru 2013. od 27 zemalja EU čak u 20 postoji zakonom predviđena minimalna cena rada. Minimalac imaju Francuska, Španija, ali i Grčka, Rumunija, Bugarska, pa i Hrvatska. Kreće se od 157, koliko je u Rumuniji do 1.874 evra bruto, koliko je u Luksemburgu. Nemačka, kao i Kipar i Makedonija, minimalnu cenu rada određuju posebnim ugovorima u zavisnosti od sektora. Čak ni takva vrsta određivanja ne postoji u Danskoj, Švajcarskoj, Italiji, Austriji, Finskoj, Norveškoj, Islandu. U ovim državama minimalna cena rada određuje se na nivou kompanije, ili čak individualnog ugovora radnika sa poslodavcem. |
Minimalna cena rada je početkom januara 2008. bila 70 dinara, u trenutku kada je jedan evro vredeo 80 dinara. Te jeseni minimalac je skočio na 78 dinara. Krajem godine desila se kriza, koja se odmah preslikala na socijalno-ekonomsku sliku Srbije i počela su natezanja među socijalnim partnerima.
U januaru 2009. minimalac je podignut na 87 dinara i onda gotovo godinu i po dana nije moglo da se nađe rešenje. Sindikati su tražili 100 dinara po satu, poslodavci nisu pristajali na više od 92 dinara, a presekla je država aprila prošle godine i odlučila da minimalac bude 95 dinara.
Za to vreme evro je "iždžikljao" na više od 105 dinara, standard je padao, a cena rada je tek nedavno, bez ikakve najave od strane države, podignuta najpre na 102, a potom i na 115 dinara.
Ostavi komentar