Nije lako živeti u Majdanpeku. Svakog dana zavijaju rudarske sirene, gruvaju mine na kopovima bakra i zlata. Zgrade podrhtavaju, prozori se tresu. Deca, na putu prema školi, stavljaju ruke na uši da ne bi ogluvela od eksplozija.
(Fibra/Flickr)
Grad je siv i prljav od obrušene rude po putevima, dvorištima i brdima. Ulice su i usred dana prazne, jer se žiteljima varoši ne mili da hodaju po prašini. A i zbog toga što je u Majdanpeku sve manje stanovnika.
| Zaposleni u rudnicima i fabrikama primaju od 23.000 do 40.000 dinara mesečno. Pijaca i jedina samousluga su skupe, jer na okolnim brdima ne rastu voće i povrće. Za zimu koja stiže, potrebno je da se kupi najmanje 12 metara drva, a to košta oko 300 evra. |
Majdanpek je danas, zapravo, veliko rudarsko okno, sa dve ulice i raskrsnicom oko kojih stoji dvadesetak solitera. Privatnih kuća gotovo i nema.
Nastao kao srednjovekovno rudarsko naselje, Majdanpek je u vreme industrijalizacije sedamdesetih izrastao u važan privredni centar. Tada su se iz čitave SFRJ doselili stručnjaci i radnici. Zbog proizvodnje plemenitih metala, Majdanpek je osamdesetih postao “zlatni grad”. Imao je čak 12.000 stanovnika.
| - Za podstanare u gradu ima mnogo mesta, kirije su od 30 do 50 evra mesečno. Kome treba kuća, može da je kupi za samo 200 evra po kvadratu, a poslovni prostor za 350 evra. Parking u gradu je besplatan, dukati u Zlatari se kupuju na rate - nabraja Darko Izvornjak moguće nove prednosti života u rudarskom gradu. |
U Majdanpeku je 2002. bilo 233 novorođenčadi, a lane je rođeno samo 79 beba. Osnovna škola sa 700 đaka je utihnula, žagor đaka je nestao i sa ulica, jer ima jedva 200 učenika. Srednjoškolci letos nisu imali gde da se kupaju, jer je veštačko jezero zagađeno. Mladi nemaju gde da se zabavljaju, ni muzičke zvezde ne svraćaju u njihovu varoš.
Jedan razočarani žitelj je odlazeći iz grada napisao na tabli pored puta: “Ko poslednji izađe iz Majdanpeka, neka ugasi struju!”
- Majdanpek je zaboravljen grad. Niko se ne doseljava, iako su cene dvosobnih stanova od 5.000 do 10.000 evra. Mi smo zapećak Srbije. Nema stranih investitora. Stigli su samo Rusi i otvorili fabriku, ali su njihove plate male za dobar život - priča Darko Izvornjak, rudarski inženjer koji, kako kaže, nije imao gde da se iseli.
bas sivo i prljavo deluje, ovo je raj na zemlji