Nema srpskih šibica, dečijih igračaka, pa ni mnogih elektronskih uređaja. Od svih proizvoda koje poznaje trgovinska praksa, u Srbiji se polovina njih ne pravi. I ono što nosi oznaku „proizvedeno u Srbiji“ nije mnogo konkurentno na drugim tržištima, pa se od vodećih privrednika čula ideja da bismo uvoz mogli da zamenimo srpskom robom.
Više od polovine robe koju uvozima, 64 odsto, zapravo je repromaterijal - sirovine i poluproizvodi. U mnogim delatnostim, ipak, ne bi nam se isplatilo da sami pokrećemo proizvodnju. Tako je makar u tekstilu i obući.
| Pasulj, beli luk i krompir su proizvodi za koje u Srbiji imamo potencijala, ali ih ne proizvodimo dovoljno. - Iako možemo, i imamo uslova da proizvodimo krompir, ispostavi se da je mnogo jeftinije da ga uvezemo iz Turske, zbog osetno jeftinije radne snage - kaže Milan Prostran, savetnik u Udruženju za poljoprivredu. |
- Da bi naša roba bila konkurentna, trebalo bi što više da proizvodimo. Sa ovim obimom prolazimo samo na susednim tržištima. Dobar primer je razvoj automobilske industrije u Srbiji i izvoz komponenti za automobile. Kako se proizvodnja povećala, cene su se smanjile, a postali smo konkurentni. Sada smo peti u Evropi po izvozu određenih delova - kaže Zdravković.
Da je što veći izvoz jedina šansa Srbije, smatra i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. Razvoj zasnovan na zameni uvoza domaćim proizvodima Srbija je prošla još polovinom prošloga veka, a danas ne bi bio moguć.
- On podrazumeva zaštitu domaćih proizvoda visokim carinama, a to nije moguće u tržišnoj privredi u kojoj se nalazimo već deceniju. To je potpuno anahrono. Suprotno je pravilima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije. A i tržište Srbije je malo i brzo bi se zasitilo. Supstitucija uvoza ima smisla samo za neke proizvode koje bismo mogli da pravimo. Pod uslovom da nisu mnogo skuplji nego u Kini, odakle ih uvozimo - kaže Savić.
Ostavi komentar