Ekonomska kriza je za četiri godine u Vojvodini odnela 76.000 radnih mesta. Toliko je, naime, smanjen broj zaposlenih između 2008. i 2012. godine – sa 528.199 na 452.167, koliko je građana Pokrajine imalo formalan posao pred kraj prošle godine.
To je donekle manji gubitak broja radnih mesta nego na nivou cele države - u Srbiji je u tom periodu broj zaposlenih opao s blizu dva miliona na 1,73 milion, odnosno gotovo 263.000.
| U Novom Sadu kriza je odnela nešto više od 18.000 radnih mesta – broj zaposlenih se smanjio sa 149.585 na 131.241. Od većih vojvođanskih gradova možda nadrastičniji gubitak radnih mesta desio se u Vrbasu, za trećinu: pre četiri godine u tom gradu bilo je 15.000 zaposlenih, a sada tek desetak hiljada. Jedina veća sredina u Vojvodini u kojoj je broj radnih mesta povećan u tom periodu jeste Sremska Mitrovica, gde je 2008. radilo 15.079 a četiri godine kasnije 16.242 ljudi. |
Svojevremeno je, 2011. godine, kada se pad formalne zaposlenosti procenjivao na 200.000 radnih mesta, Međunarodni monetarni fond procenio da je ukupno izgubljeno duplo više, odnosno preko 400.000 radnih mesta. Služeći se tom analogijom, moglo bi se proceniti da je kriza u Vojvodini za četiri godine bez posla ostavila možda i 150.000 ljudi.
Po pomenutoj analizi, kriza je najviše pogodila visokoobrazovanu radnu snagu, odnosno mlade koji nakon završetka fakulteta sada imaju minimalne šanse da nađu posao. Broj visokoobrazovanih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje se u tom periodu gotovo udvostručio.
Kriza je, takođe, teško pogodila preduzetnički sektor, koji je u vremenu pre recesionih godina bio u tom smislu najvitalniji i zapravo je stalno amortizovao pad broja radnih mesta u preduzećima.
S dolaskom krize stvari su se okrenule naopako pa je tokom pomenute četiri godine procenat izgubljenih radnih mesta u preduzećima (6,4 odsto) bio gotovo zanemarljiv u odnosu na preduzetnički sektor (više od 31 odsto).
Ostavi komentar