Sa prosečnom platom, građanin Srbije svrstan je u grupu imućnih. Nema prava ni na kakve povlastice, iako sa 41.821 dinarom mesečno, ne može da podmiri ni najosnovnije troškove ishrane i sve većih računa za komunalije.
Četvoročlanoj porodici, u kojoj oba roditelja rade, potrebna je jedna i po prosečna plata samo da bi kupili sve namirnice iz potrošačke korpe.
NISU SIROTINJAEkonomista Aleksandar Stevanović smatra da ljudi sa prosečnim primanjima u Srbiji teško žive, ali da država, ipak, ne bi trebalo da im pomaže. - Radnici koji imaju prosečne zarade nisu socijalni slučajevi - napominje Stevanović i dodaje da je "druga stvar što mi nismo zadovoljni što prosečan Srbin nema platu kao njegov kolega u Nemačkoj. Ako me pitate da li su prosečne zarade niske, smatram da jesu i da je teško preživeti s tim novcem. Naša teška situacija danas je posledica loših kolektivnih izbora jednog društva". |
Medicinske sestre, vaspitačice, zaposleni u javnim preduzećima svrstani su tako u isti koš sa menadžerima, direktorima i vlasnicima privatnih firmi.
Kada izdvoje novac za hranu, ostane im još oko 20.000 dinara, od čega samo za vrtić u Beogradu moraju da izdvoje više od 9.000 dinara po detetu.
Ni olakšica koju je država uvela za povraćaj PDV na bebi opremu ne dotiče ove ljude. Pravo na ovu pogodnost imaju samo parovi koji ukupno zarađuju manje od 80.000 dinara mesečno, odnosno manje od dve prosečne plate.
I ekonomista Vladana Hamović smatra da je kriza najviše pogodila one koji imaju prosečna primanja, a takvih je oko 60 odsto među zaposlenima. - Postavlja se pitanje kako uopšte preživljavaju. Uglavnom su to mladi koji imaju decu školskog uzrasta, a troškovi njihovog obrazovanja i oblačenja uopšte nisu mali. Propisi ne prave nikakvu gradaciju ili su u pitanju samo finese - dodaje ona.
Ostavi komentar