Iako je pre gotovo mesec dana ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio mogućnost da neke od propalih poljoprivrednih dobara preuzmu biznismeni iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, još nema podataka ni koje su firme spremne za prodaju, niti su poznati detalji tog načelnog dogovora.
U prvoj najavi pomenuta je korporacija PKB, koju je posle problema sa poslovanjem preuzeo Grad Beograd, ali je bilo naznaka i da se misli na dobro "Dragan Marković“ iz Obrenovca, ili na PIK Zemun.
U svakom slučaju, ministar je u isti kontekst stavio i problem velikog broja poljoprivrednih firmi koje su u stečaju, a "u pojedinim slučajevima nije jasno da li stečajni upravnici rade u interesu države ili krupnog kapitala koji je u privatizaciji i doveo firme do propasti“. Ali, niti se zna broj firmi u toj kategoriji, niti koliko zemljišta poseduju a još manje, koliko je površina neobrađeno.
Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, država u svom posedu ima 425.500 hektara, a od toga je preko lokalnih samouprava, kroz licitaciju izdato u zakup nešto više od polovine, 260.000 hektara. U tom skoru nalaze se i neke od firmi iz stečaja, jer su i one velikim delom radile državnu zemlju, ali imale su i svoju koja je preneta na upravljanje stečajnim upravnicima.
Problem je i u tome što država ne raspolaže ni podacima koliko je poljoprivrednih firmi u stečaju. A samo u Vojvodini, gde je broj preduzeća propalih u privatizaciji najveći, od ukupno 624 stečajna postupka, više od stotinak je iz oblasti agrara, a još toliko je vezano za tu granu pa je logična pretpostavka da su one, zaokružujući proizvodni proces, takođe raspolagale nekim zemljištem.
Još toliko propalih poljoprivrednih preduzeća procenjuje se da je i na teritoriji centralne Srbije. Među njima se nalaze i nekada poznati kombinati, ugledna i ogledna dobra i velike zemljoradničke zadruge, a svi su raspolagali čitavim kompleksima obradivog zemljišta.
Ostavi komentar