Kako su Kinezi od prodavaca jeftine tekstilne robe sumnjivog kvaliteta sa kraja devedesetih godina prošlog veka postali respektabilni partneri i pouzdani graditelji mostova, autoputeva, železnice, termoelektrana i hidroelektrana u Srbiji? Kako to da je tamošnja Eksim banka postala slamka spasa za srpsku ekonomiju nudeći trenutno najpovoljnije kredite?
(Fumiko/CC-BY-SA 3.0/Wikimedia Commons)
Prodoru jedne od najmoćnijih ekonomiji sveta na naše tržište prethodio je Sporazum o strateškoj saradnji dve zemlje, potpisan u Pekingu pre tri godine.
| Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da je Kinezima isplativo da kod nas ulažu iz više razloga. - Investiranje u američke trezorske zapise im donosi kamatu od 1,6 odsto. Za kredit za obnovu naše infrastrukture dobijaju kamatu od 2,5 do tri odsto, upošljavaju svoje firme i reklamiraju se u Evropi kao dobri graditelji, što nije mala stvar za prodor na nova tržišta - objašnjava Nikolić. |
Glavni graditelj je tamošnja kompanija „Putevi i mostovi”, koja je u manjinskom procentu angažovala i srpsku operativu.
Kinezi će, takođe, raditi i finansirati sa oko 80 odsto novca revitalizaciju blokova termoelektrane „Kostolac B” u iznosu od 344,63 miliona evra, za koji je Vlada Srbije dala garanciju. Zainteresovani su za izgradnju hidroelektrana na Drini, Ibru, Dunavu…
Kineske firme iz IT oblasti sarađuju sa Telekomom, Telenorom i VIP-om. Nude se i za izgradnju železničke stanice „Prokop”, a sasvim je izvesno da će graditi autoputeve od Beograda do Ljiga i od Pojata do Preljine. I što je još zanimljivije trka za ovaj posao odvija se upravo između nekoliko kineskih kompanija.
I to nije sve. Jedna od ekonomski najjačih zemalja sveta najavljuje ulaganje od čak 10 milijardi dolara u infrastrukturu i tehnologiju istočne i centralne Evrope. Njihovo interesovanje za ove delove Evrope razvilo se posle propalih investicija u centralnu Aziju i Afriku, zato što ovaj region nudi niske poreze, kvalifikovanu radnu snagu sa niskim primanjima i direktan pristup na tržište EU.
U prilog tome ide činjenica da su kineske investicije na Starom kontinentu udvostručene u ovogodišnjem drugom kvartalu u odnosu na isti period 2011. i dostigle su pet milijardi dolara.
Ostavi komentar