Jačanje najvećih tržišnih učesnika na domaćem bankarskom tržištu nastavljeno je i protekle godine. Deset najvećih banaka na kraju 2012. zauzimalo je preko 72 odsto ukupnog tržišta i jasno je da se mimo ovih igrača teško mogu ostvariti ozbiljniji poslovni trendovi.
Lider tržišta ostala je Banka Inteza sa udelom od 14,35 odsto, dok je iza nje Komercijalna banka (udeo od 11,26 odsto), koja je ojačana dokapitalizacijom države vrednom 100 miliona evra u poslednjem kvartalu 2012. Unikredit je i lane beležio veliku ekspanziju stigavši do najvećeg udela otkad posluje na domaćem tržištu (8,5 odsto).
Kada je u pitanju profitabilnost bankarskog biznisa, ona je već nekoliko godina ozbiljno narušena premda ovi tržišni učesnici i dalje nose oreol najvećih profitera naše nevesele situacije.
Ukupna dobit pre oporezivanja bankarskog sektora lane bila je slabija za 62,4 odsto i iznosila je 11,7 milijardi dinara, dok bi ovaj rezultat izuzimajući Razvojnu banku Vojvodine bio 26,2 milijarde dinara. 
Čak i da se izuzme ovaj najveći prošlogodišnji gubitaš, koji je uveliko u stečaju, prinos na kapital bankarskog sektora iznosio bi tek oko 4,5 odsto što je rezultat koji bi svakog racionalnog vlasnika naterao da stavi prst na čelo.
I u ovom segmentu lider je Banka Inteza koja je zabeležila dobit pre oporezivanja od 10,3, dok se posle nekoliko godina drugog mesta domogla Rajfajzen banka sa 6,1 milijardu dinara dobiti. Unikredit je zabeležio oko pet milijardi dobiti pre oporezivanja, dok je Komercijalna banka ostvarila najbolji rezultat u svojoj istoriji od 4,6 milijardi dinara.
Gubitaše je predvodila Razvojna banka Vojvodine koja je koji mesec pred oduzimanje licence potpisala bilans sa dubiozom od 14,5 milijardi dinara. Najgori krajnji rezultat otkada posluje u Srbiji zabeležila je NLB banka (minus od 3,9 milijardi dinara), a ako je za utehu to je samo kap u moru problema sa kojima se suočava matična banka u Sloveniji.
I u protekloj godini otežani uslovi poslovanja, odnosno gomilanje nenaplativih kredita, bili su osnovni problem bankarskog sektora. Početkom marta ove godine iz resornog udruženja saopšteno je da samo privreda ima oko tri milijarde nenaplativih kredita, odnosno zajmova koji sa otplatom kasne duže od 90 dana.
Kapital bankarskog sektora na kraju 2012. godine iznosio je 590,9 milijardi dinara (oko 5,2 milijarde evra) što možda najbolje govori o dramatičnosti situacije.
Banke su lane nominalno povećale plasman kredita za 11,6 odsto, ali činjenica da su poziciju gotovine i gotovinskih ekvivalenata uvećale za 77,4 odsto svedoči o njihovoj nespremnosti da povećavaju rizik koji se dobrano zapatio na kontu ranije datih kredita.
Ovakva situacija dovela je do ubrzanja procesa sažimanja tržišta, budući da manji učesnici sve teže dolaze do daha u kriznoj situaciji kojoj se ne nazire kraj. Belgijska KBC banka je uveliko na izlaznim vratima, a ovo će verovatno biti prvi veliki globalni igrač koji se povukao sa ovdašnjeg tržišta plativši cenu kasnom ulasku i izbijanju svetske finansijske krize.
Lane je tržišna metla dobro počistila i zabran državnih banaka, a kao i sve stvari koje zavise od državnih činovnika presečene su posle isteka krajnjeg roka. Razvojna banka Vojvodine godinama opterećena silnim dubiozama Metals banke kapitulirala je tek nedavno, a deo imovine i obaveza ove banke prenet je na Poštansku štedionicu. 
Ranije se gotovo istovetno postupilo sa Agrobankom. Treba li reći da je i ovaj postupak sproveden o trošku poreskih obveznika. Budžetska kasa lane je krpila rupe i u beogradskoj Privrednoj banci, ali ni taj efekat nije bio dovoljan da se ova banka domogne kupca na neslavno okončanom tenderu početkom ove godine.
Jedina banka sa dominantnim državnim uticajem i značajnijim udelom na tržištu i dalje je Komercijalna banka, dok sličan razvojni put (partnerstvo sa inostranim finansijskim institucijama) i rezultate beleži i Čačanska banka, premda na mnogo manjem tržišnom segmentu.
Državni zvaničnici sramežljivo najavljuju da bi i u Poštanskoj štedionici rado videli kao manjinske vlasnike međunarodne finansijske institucije, dok i nakon kraha koncepta državnog preduzetništva još uvek ni u naznakama ne nagoveštavaju prepuštanje ovog biznisa isključivo privatnim vlasnicima.
Očito, plaćena cena od više stotina miliona evra u proteklih nekoliko godina nije bila dovoljna opomena.
Ostavi komentar