Srbiji bi u sledeće tri godine moglo nedostajati 5,5 milijardi evra za uravnoteženje ukupnog platnog bilansa, pa bi se mogle istopiti devizne rezerve, ocenio je časopis Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Autori časopisa navode da se "to može desiti pod pretpostavkom da neto priliv stranih direktnih investicija u te tri godine dostigne ukupno 5,2 do 5,3 milijarde evra i da se, u skladu sa privrednom aktivnosti, kroz trgovinske kredite, koncesije i slično ostvari priliv od još ukupno dve do 2,5 milijarde evra".
- Nakon smanjenja deviznih rezervi kojima rukuje Narodna banka Srbije u ovoj godini za oko dve milijarde evra, to bi značilo njihovo dalje smanjivanje - do svođenja u 2015. godini na vrednost tromesečnog uvoza robe i usluga 2015, što je vrlo rizična varijanta - rekao je koordinator istraživačkih projekata MAT-a Stojan Stamenković.
On je naveo da bi taj pad deviznih rezervi bio manji u meri u kojoj bi priliv od investicija bio veći i istakao da je zato neophodno brzo učiniti poteze za ubrzanje strukturnih promena, očuvanja eksterne likvidnosti i solventnosti i dugoročnu fiskalnu konsolidacije.
- Celovite reforme se, dakle, ne smeju odlagati. Potrebno je pojednostavljenje svih uslova za nove investitore, podrška (i materijalna) države za što bržu izgradnju infrastrukture i, na drugoj strani, emancipacija dela izdataka za penzije od budžeta - rekao je on.
Alternativno rešenje za smanjenje minusa ukupnog platnog bilansa, dodao je Stamenković, bilo bi da se žrtvuju investicije i lična potrošnja, uz visok porast deviznog kursa i inflacije.
Ostavi komentar