Početna investicija u eksploataciju i preradu uljnih škriljaca u Aleksincu procenjena je na 1,2 milijarde evra, a raspisivanje tendera planirano je do kraja godine, najavljeno je iz Ministarstva prirodnih resursa.
Državni sekretar u Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Tomislav Šubaranović kazao je da su rezerve u Aleksinačkom basenu procenjene na dve milijarde tona škriljaca, odnosno 1,1 milijardu barela nafte.
| Prema procenama, u Srbiji postoji 11 basena uljnih škriljaca u 23 ležišta, sa procenjenim rezervama od oko 4,5 milijardi tona, prema osnovnim geološkim istraživanjima. |
Direktor za investicije i tehnički razvoj u Javnom preduzeću Podzemna eksploatacija uglja Resavica Miodrag Denić kazao je da bi proizvodnja sintetičke nafte iz uljnih škriljaca u Aleksincu trebalo da košta 63 dolara po barelu, bez uračunatih taksi i rudne rente.
Denić je naveo da bi godišnje moglo da se proizvodi pet miliona tona uljnih škriljaca i da su rezerve dovoljne za eksploataciju tokom 70 godina, od čega 26 godina za površinsko vađenje uljnih škriljaca.
| Uljni škriljac, kamen nalik uglju koji u sebi ima u proseku 10 odsto organske materije iz koje se dobija nafta, najviše se prerađuje u Estoniji, Kini i Brazilu, a velike zalihe imaju i SAD, Rusija, Maroko, Jordan. Uljni škriljci su nekonvencionalni izvor energije iz koga može da se dobije sirova nafta, gas i da se korisi za proizvodnju struje i toplotne energije. |
Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko rekao je da je ta kompanija zainteresovana za eksploataciju i preradu uljnih škriljaca u Aleksinačkim basenu i da je ruska kompanija Atomenergoprojekt potencijalni partner NIS-a u tom projektu.
Kravčenko je kazao da bi korišćenje uljnih škriljaca moglo da poveća energetsku bezbednost Srbije i da bi sintetička nafta dobijena iz njih mogla da se prerađuje u rafineriji nafte u Pančevu.
Glavni inženjer kompanije Atomenergoprojekt TTU Ruslan Salihov kazao je da izgradnja postrojenja za preradu uljnih škriljaca nakon dobijanja svih potrebnih dozvola traje oko tri godine.
- U Aleksincu bi moglo da se proizvodi 8.600 tona barela nafte iz škriljaca dnevno, godišnji prihod bi bio oko 350 miliona dolara - kazao je Salihov i dodao da je na osnovu toga period povratka investicije sedam godina.
Ostavi komentar