Izjava Jeruna Dejselbluma, holandskog ministra finansija i šefa Evrogrupe, da bi program spasavanja Kipra od bankrota mogao da postane model za rešavanje bankarskih problema i u drugim članicama evrozone, uplašio je vlasnike bankarskih računa u Italiji i Španiji, ali i finansijska tržišta u EU.
Iako je Dejselblumov portparol naveo da predsedavajući ministara evrozone ne tvrdi da Kipar mora da postane takav model, britanski tabloid “Dejli mejl” objavio je juče da bi štediše iz te države koje imaju uloge u Španiji i Italiji mogle da budu sledeće žrtve “prepada u kiparskom stilu” na bankovne račune ukoliko privrede te dve članice evropske monetarne unije ponovo krenu da posrću.
Kiparske vlasti pristale su u ponedeljak na dogovor o kreditu EU i MMF vrednom deset milijardi evra u zamenu za restrukturiranje kiparskog bankarskog sektora, povećanje poreza i privatizacije, ali i oporezovanje bankarskih depozita većih od 100.000 evra stopom visokom i do 30 odsto, čime bi se obezbedilo 5,8 milijardi evra.
Benoa Ker, član Izvršnog odbora Evropske centralne banke, pokušao je da smiri situaciju nakon Dejselblumovog intervjua “Fajnenšel tajmsu” u kojem je šef Evrogrupe naveo da cena dokapitalizacije banaka ne treba da padne na javni sektor, već na vlasnike obveznica, akcionare i, ako je neophodno, na neosigurane deponente. Ker je rekao da je Kipar u potpunosti jedinstven slučaj i da bi bilo loše da zvaničnici tvrde suprotno.
- Dejselblum je pogrešio što je to rekao - izjavio je Ker.
Ostavi komentar