Island je 2008. zbog finansijske krize bio pred privrednim kolapsom. Od tada se zemlja neverovatno dobro oporavila - i to zato jer čini sve ono što ne čine države pogođene krizom u ostalom delu EU.
Predsednik Islanda Olafur Grimson kaže da su dva glavna razloga što Island sada ima rastuću privredu i relativno nisku nezaposlenost.
- Prvo, rano smo primetili da nije reč samo o finansijskoj ili privrednoj krizi. To je bila i duboka politička, socijalna kriza, pa čak i kriza sudstva. Zato smo u svim tim oblastima sproveli reforme. Hteli smo više pravde i promenu mehanizama odlučivanja. I drugo, nismo se pridržavali tradicionalnih recepata za suočavanje s privrednom krizom - objašnjava on.
- Dozvolili smo da banke propadnu. Često sam se pitao: zašto se ponašamo tako kao da su banke sveta mesta moderne privrede? Po čemu se banke razlikuju od firmi iz drugih branši? To su privatne firme – ako prave velike greške, moraju i da bankrotiraju. U suprotnom se bankama signalizira da mogu da posluju s velikim rizicima - ako imaju uspeha, nagrađuju se kraljevski, ako nemaju uspeha, poreski obveznici plaćaju račun - naglašava predsednik Islanda.
Na pitanje da li će Island pristupiti EU i evro-zoni, Grimson kaže da "kada su naše banke bankrotirale, neko vreme smo mislili da bi bilo bolje da smo članica evro-zone".
- Danas, četiri godine kasnije, znamo da to nije tačno. Pogledajte Grenland, Island, veliku Britaniju, Norvešku, Dansku i Švedsku - sve one nisu uvele evro. Većina država na severu odlučila se za drugačiji put, i njima je tako bolje - zaključuje on.
Ostavi komentar