Bivši islandski premijer Geir Haarde prvi je predsednik neke vlade na svetu kome se sudi pred posebnim sudom zbog propusta tokom finansijske krize 2008. godine.
Po prvi put jedan premijer mora da odgovara pred sudom zbog krize koja je zahvatila gotovo celi svet. Bivši islandski premijer Geird Haarde je optužen da uoči sloma islandskog bankarskog sistema nije pravovremeno reagovao. Iako su se strasti na Islandu smirile i finansijska kriza polako već postaje prošlost, posledice krize na Islandu osećaju i dalje mnogi građani ove ostrvske države. Nakon nekoliko odlaganja u ponedjeljak (5.3) pred vanrednim sudom počeo je proces protiv Geira Haardea jer se smatra odgovornim za slom bankarskog sistema na Islandu.
Island duboko podeljen oko bivšeg premijera
Oko ovog sudskog procesa politička scena na Islandu duboko je podeljena, a stranke su do poslednjeg trenutka vodile žestoke rasprave oko pitanja treba li pred sud pozvati na odgovornost bivšeg premijera. Dok su s jedne strane njegovi stranački prijatelji u parlamentu srčano branili svog bivšeg šefa, drugi političari su tražili da Haarde odgovara pred sudom. Sudski proces je neobičan, a predstavnici konzervativne "Stranke nezavisnosti" smatraju da niko na Islandu ne računa da će Haarde na kraju biti sudski kažnjen. Konzervativci su do poslednjeg trenutka u islanskom parlamentu pokušavali da spreče zahtev za uspostavljanjem posebnog suda. Na kraju su odlučili glasovi vladine koalicije i Haarde se tako našao pred posebnim sudom.
Sadašnja islandska premijerka Johanna Sigurdardottir ceo slučaj posmatra pragmatično.
- Moje je mišljenje oduvek bilo da ne postoje razlozi za podizanje optužnice protiv Geira Haardea – i oko toga se nije ništa promenilo. Ali nisu se pojavili ni argumenti koji bi opravdali da se postupak obustavi - dodala je islandska premijerka.
Sve optužbe, posebice one da nije prikladno reagovao na početku finansijske krize 2008.godine, Geir Haarde odbacuje i naziva ih apsurdnim i neutemeljenim. Haarde je naglasio da tada nitko nije mogao da predvidi da će se Islandu dogoditi finansijski slom. Osim toga, dodao je da njegova vlada tada nije u potpunosti shvatila koliko su bili visoki dugovi islandskih banaka.
Haarde, koji odgovara pred vanrednim islandskim sudom koji kao institucija postoji još od 1905. godine da bi se bavio tužbama protiv državnih ministara, optužbe i celi sudski proces nazvao je politički motivisanim. Haarde je uspeo da odbaci dve od ukupno šest točaka optužnice. On je poručio da su odluke njegove vlade pre krize banaka sve bile ispravne i da se sada radi o prvom politički motivisanom sudskom procesu u istoriji Islanda.
Inače, ne samo Geiru Haardeu već i drugim političarima može se predbaciti da su nakon privatizacije tri velike islandske banake, te banke ostavili gotovo bez nadzora.
Smanjenje državnih dugova na Islandu međutim, dobro napreduje i budžet je solidan, stižu pohvale na račun Islanda iz Međunarodnog monetarnog fonda. Ipak, MMF dodaje da Island ne sme da dopusti sumnje u nezavisnost svog finansijskog nadzora i da prema potrebi mora da koristi instrumente da to spreči, jer Islandu se ne sme dogoditi ponavljanje grešaka iz prošlosti.
Poseban sud koji se prvi puta sastao od osnivanja 1905.godine, imat će vrlo osetljivi zadatak da se odupre kako pritiscima politike tako i javnosti koja će pomno pratiti celi postupak. Proces će sigurno s velikim zanimanjem pratiti i Bruxelles, budući da je Island zemlja koja od 27. jula 2010. godine pregovara o članstvu u Evropskoj uniji.
Ostavi komentar