Iz dijaspore su prošle godine u Srbiju pristigle 2,73 milijarde evra doznaka. Kada se ova suma, koja je 10 odsto BDP u 2012, podeli na sve stanovnike, ispada da je svako od nas uspeo da „zaradi” skoro još jednu prosečnu platu - 384,1 evro.
Verovatno da je iznos bio i veći, jer osim legalnih kanala i dalje su popularni oni drugi, kovertama preko šofera autobusa.
| Kako se emigriranje nastavlja, trebalo bi očekivati da će se taj nivo doznaka i drugih transfera održati. Zapravo, moglo bi da se kaže da je reč o trajnoj privrednoj i društvenoj karakteristici da se posao traži u inostranstvu jer ga kod kuće nema. Tu nije samo važno što ga nema u industriji, nego što ga je sve manje uopšte, tako da je zavisnost od stranog tržišta rada velika. To se neće brzo promeniti - ističe Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. |
Menja se i struktura dijaspore. Čitave porodice su se iselile, tako da nemaju kome da šalju novac u Srbiju.
Istraživanje Svetske banke pokazalo je da su u Srbiju od 2000. do 2010. godine od iseljenika stigle čak 43 milijarde dolara. Najmanje dva puta više nego kroz direktne strane investicije. Prošle godine u Srbiju su poslali 2,735 milijardi evra. U 2011.
Doznake i ostali privatni transferi su značajnija stavka u platnom bilansu od direktnih stranih ulaganja.
Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da one imaju višestruku ulogu - predstavljaju razlog da se traži posao u inostranstvu, značajan su izvor dohodaka domaćinstava i održavaju potrošnju, pa tako i poreske prihode države. Takođe su znatan deo štednje u bankama iz koje se kreditira domaća privreda.
Ostavi komentar