U vrijeme finansijske krize kada se državne kase prazne, dobro dođu novi izvori prihoda. Jedna od mera smanjenja javnog duga u mnogim evropskim državama jeste povećanje poreza na imovinu, koji još zovu "porezom za bogate".
Apsolutni lider je Francuska, gde oni enormno bogati plaćaju porez po stopi od čak 75 posto. U Francuskoj će naredne dve godine na udaru biti svi koji imaju primanja viša od milion evra godišnje, a njih je oko 1.500.
| Stručnjaci upozoravaju da su imućni već dugo pod pritiskom i sve manje sposobni da pretrpe nove finansijske udare. Buru je digla vest da će milijarder Bernar Arno, četvrti najbogatiji čovjek na svetu, podneti zahtev za dobijanje belgijskog državljanstva. |
Ta zemlja je i jedina članica Evropske unije koja je zadržala klasičan porez na bogatstvo, uveden 1981. godine.
I Španija vraća porez na bogatstvo. Imućni Španci, a ima ih oko 160.000, godišnje će puniti budžet sa oko milijardu evra.
Uvođenje trajnog poreza na bogatstvo traže i Nemci, a da li bi bogati trebalo da plaćaju veće poreze, svađaju se konzervativci i laburisti u Velikoj Britaniji.
U Italiji je Montijeva vlada oporezovala luksuznu robu, jahte, skupe automobile, i depoe hartija od vrednosti. Ove tri poreske mere donose Italiji dve milijarde evra godišnje. U Grčkoj se oporezuju samo nepokretnosti.
Ostavi komentar