Agresivnijim izlaskom na međunarodno tržište obveznica država je smanjila zaduživanje kod domaćih banaka. To je, uostalom, bila i strategija ministarstva finansija koja se, što priznaju i sami bankari, realizovala i u praksi.
U Rajfajzen banci kažu da je u prvom kvartalu 2013. godine u odnosu na isti period prošle godine za petinu pala ponuda dinarskog duga (mereno na godišnjem nivou).
Banke izlaze iz trgovine s državomDomaće banke, pogotovo one sa stranim kapitalom, sve manje trguju s državom, odnosno centralnom bankom. Prema rečima jednog od naših bankara koji bi da ostane anoniman u pitanju nije neka zla namera, već jednostavno – gubitak računice. Pošto su državne obveznice nude po ceno od oko deset odsto, a trezorski zapisi po 9,2 procenta, pri referentnoj kamatnoj stopi od 11,75 odsto, jasno je da se bankama ne isplati da kupuju domaće hartije od vrednosti. Prošlo je, kažu, vreme kada se moglo lepo zarađivati u poslovima sa državom srbijom i NBS. |
To što su sada banke delimično ostale bez najboljeg klijenta, države, ne znači da će novac koji nije našao plasman u dinarskim obveznicama preusmeriti u privredu, kažu ekonomisti.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da je "problem kod kreditiranja privrede u tome što je novac otišao u sektore kod kojih su s krizom cene pale, poput nekretnina, pa novac ne može da se vrati. Za kreditiranje privrede presudni su dobri projekti, a njih kao da nema".
Država, inače, želi da produži ročnu strukturu ukupnog javnog duga koji je sada pretežno kratkoročni. Inače, prinosi na zapise nastavili su da opadaju, čak i pri rastu referentne kamatne stope čemu je pre svega doprinela značajna likvidnost države.
Od početka sprovođenja strategije zamene skupih dugova jeftinijim, javni dug je narastao od septembra 2012. do februara 2013. na 3,2 milijarde evra, od čega 3,25 milijardi dolara potiče od tri emisije evroobveznica.
Ostavi komentar