Sa prvim danom oktobra država će od svakog prodatog litra goriva uzimati najmanje dva, a u nekim slučajevima i skoro deset dinara više. Doprinos budžetu neminovno će osetiti vozači, ali naftne kompanije trenutno ne najavljuju značajna poskupljenja.
Kako na svetskim tržištima pada vrednost sirove nafte, a i kurs im ide u prilog, prodavci će na sebe preuzeti deo ovog troška. Makar u početku.
DUŽA LISTA- Razlika u politici Srbije i Evrope je u tome što je EU opseg oporezivanja akcizama znatno veći - smatra Biljana Bujić, iz konsultantske kuće KPMG. - Oni imaju akcize i na električnu energiju, koks, ugalj i prirodni gas. I kod nas se sada proširuje opseg oprezivanja. U EU postoje minimalni iznosi akciza i cilj je da se do januara 2015. opterećenja motornog benzina i dizela izjednače. U Srbiji je sada povećana akciza na dizel, i to ide u tom smeru. |
- Povećanjem akciza i PDV povećava se zahvatanja države u maloprodajnoj ceni i one mogu da idu nagore - ocenio je generalni direktor kompanije "Petrobart" Aleksandar Mileusnić.
- Povoljno je, trenutno, jačanje dinara u odnosu na evro i jačanje evra u odnosu na dolar. Ovo veće zahvatanje države zato može da bude amortizovano povoljnim stanjem na svetskom tržištu. Ne očekujem da se matematički dodaju ovi iznosi. Ako kurs ostane povoljan i ako se na svetskom tržištu nastavi pad cena naftnih derivata, moguće je da ne bude povećanje za pun iznos akciza i PDV. Ali to je samo "ako". Formiranje cena je slobodno, marže nisu velike - dodaje.
Naftne kompanije poručuju da one ne mogu da učine skoro ništa kako bi se izbeglo povećanje cene goriva u maloprodaji. Srbija najviše uvozi evrodizel, čak 68 odsto dizela koji se u Srbiji potroši, a to je od 700.000 do 800.000 tona godišnje. A taj dizel u Srbiji stiže baržama Dunavom i već u startu je znatno skuplji nego u Sloveniji, koja ima luku Kopar.
S druge strane, i bez novog poskupljenja goriva, u Srbiji se ono iz godine u godinu sve manje troši. Podaci Udruženja naftnih kompanija Srbije pokazuje da je samo tokom prve polovine ove godine prodaja goriva smanjena za čak deset odsto.
- To je posledica hladnog vremena u februaru, ali i visokih cena derivata - objašnjava Tomislav Mićović, sekretar ovog udruženja. - Visoke cene ne odgovaraju ni naftnim kompanijama. Svaki pad prometa smanjuje njihove prihode. Beležimo pad kod svih derivata. Manje se vozi, ali su i manje privredne aktivnosti.
Tokom čitave prošle godine, u Srbiji je potrošeno ukupno 2,16 miliona tona motornih goriva, što je za 6,13 odsto manje nego u 2010. Istovremeno, porasla je potrošnja lož-ulja. Umesto tradicionalnih oko 60.000 tona, prodato je 100.000 tona. U to vreme, ovaj derivat je bio oslobođen akcize.
Ostavi komentar