Mogućnost da država, odnosno Narodna banka Srbije, administrativno ograniči visinu kamatnih stopa na kredite privredi i građanima, kao mera koju već primenjuju ili razmatraju neke susedne zemlje, naišla je na različite ocene ekonomista.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beograd Nikola Fabris ocenio je da bi "tako nešto trebalo doneti jer pojedine kamatne stope, ne generalno sve, ulaze u zonu zelenaških kamatnih stopa".
| Podsetimo da su u Crnoj Gori kamatne stope ograničene na 14 odsto kod kredita preduzećima, a 15 odsto za građane, dok je u Hrvatskoj i Makedoniji to ograničenje vezano uz kretanje referentne kamatne stope, različito je za privredu i građane i kreće se od 12 do 13 odsto. |
- To ne treba brkati sa onim što u svetu postoji, a to je 'plafoniranje' kamata, ali u kontekstu zabrane zelenaških kamata, što rade i razvijene industrijske zemlje - ocenio je Đukić.
- Uprosečavanje kamata je besmisleno, jer najbolji klijenti uvek mogu da se zaduže i spolja i u zemlji pod vrlo povoljnim kamatama - rekao je Đukić.
Ekonomista Kosta Josifids kaže da su "pre sedam-osam godina strane banke su ovde dolazile jer je tržite bilo gladno kapitala, a one su odlično zarađivale. Danas to više nije tako pa će i one morati da se prilagode novim uslovima".
Vladimir Vukotić predsednik Izvršnog odbora Oportjuniti banke kaže da bi limitiranje stopa nateralo bankare da povećaju granicu rizika kod odobravanja zajmova. Znači da bi kredite dobijali samo veoma sigurni klijenti, a takvih je na našem tržištu malo.
Ostavi komentar