Izjava Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, da će Jat biti oslobođen dugova radi privlačenja strateškog partnera, još jedno je ponuđeno rešenje za probleme našeg avio-prevoznika, ali koje će, po svemu sudeći, opet, platiti poreski obveznici ove zemlje.
Jer, na takvu formulaciju nadovezuje se jedno logično pitanje – kome to ministar ostavlja vraćanje dugova Jata. Odgovor je jasan, iako ga nije dao – građanima Srbije, koji će po ko zna koji put platiti ceh tuđeg lošeg upravljanja jednom državnom kompanijom.
| Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, kaže da "oslobađanje od dugova zapravo znači da će se naš javni dug uvećati za više od 200 miliona evra, koliko je Jat zadužen i da svi mi vratimo te pare". – Možda bi trebalo ići na neku vrstu dokapitalizacije. Da neko unese desetak aviona i nešto operativnog kapitala, a ne da daje pare državi. Mi imamo kategoriju A za Ameriku, što znači da tamo možemo da letimo, a nemamo čime. Osim toga, vreme je da problemom Jata počnu da se bave profesionalci, a ne političari – smatra Bušatlija. |
Da li je takvo rešenje uopšte realno, tim pre što je usledilo posle niza obećanja za Jat u poslednjih nekoliko godina u kojima je prednjačio upravo Mrkonjić? Gde se mogu pronaći strateški partneri, ali i šta će biti sa viškom zaposlenih.
Ekonomista Milan Kovačević ne misli da je najnovije Mrkonjićevo rešenje dobro za Jat. – Mene čak i brine ta najava da će Jat biti oslobođen dugova, jer to znači da ta kompanija dobija veliki poklon. Poreski obveznici će vratiti dug, a da nemamo ideju kako da Jat postane profitabilna kompanija – navodi Kovačević, dodajući da u ovom trenutku vidi dva rešenja.
– Ili da se Jat pusti niz vodu i ode u stečaj ili da se održi, ali samo ako je to korisno i ako će da koristi opštem interesu. U svakom slučaju, najpogubnije je rešenje da ostane državna kompanija, jer je država pokazala da ne ume da upravlja Jatom. Generalno, pominjanje rešenja da se Jat oslobodi dugova deluje mi kao zavaravanje javnosti – zaključuje Kovačević.
Jat je već nuđen na prodaju, ali se na tendere niko nije javio, a već nekoliko godina kao potencijalni partneri su pominjani Aeroflot, Turkiš erlajns, „Baltik avijejšn sistems”,„Er Azija”, ali i domaći privrednici. Čeka se sledeći.
Ostavi komentar