Profesor Dragan Đuričin tvrdi da je "prethodna vlada, a delimično i sadašnja, talac centralne banke“ i njene preuske platforme inflacionog targetiranja čiji ciljevi, uostalom, uglavnom nisu ostvarivani „jer nije postojalo koheziono sidro ekonomske politike“.
- Nije jasno zašto je naša centralna banka toliko uobražena kad se zna da je referentna kamatna stopa u nekim periodima bila i sedam puta viša od one u SAD - rekao je Đuričin.
| Đuričin kaže da je "privreda Srbije impotentna i raštimovana, izložena je permanentnom inflacionom pritisku i problemima sa konkurentnošću ekonomije jer nije uspela da savlada tranzicioni šok". On je dodao da reindustrijalizacija Srbije ne može biti obavljena bez uključenja u tehnološki nivo Evrope i da će, citirao je stručnjake Mašinskog fakulteta, trajati bar 20 godina. |
- Dobro je što je ova vlada shvatila da rešenja nisu u monetarnim merama - rekao je Đuričin i dodao da se on zalaže za čvrst, realan i konkurentan kurs dinara, ali „sa ovim se ne slažu svi“.
Đuričin je veoma kritikovao prethodnu vladu Srbije jer se dugo, i pošto su svi promenili pravila, držala prevaziđenih mantri "naivnog liberalizma odnosno načela da će nevidljiva ruka tržišta rešiti sve probleme, da bi državu trebalo povući sa svih pozicija i pustiti strane investitore da odrade ono što treba da se odradi“.
- U međuvremenu se ceo svet okrenuo vidljivoj ruci države i antikriznim programima reindustrijalizacije - rekao je Đuričin i pohvalio sadašnju vladu: „Naivni liberalizam je sada prošlost, nešto je, dakle, shvaćeno“.
Sramota.
Koji ekonomista moze da poredi referentnu stopu (ili bilo koju drugu kamatnu stopu) USA i Srbije. To su različiti svetovi u svakom pogledu pa i u ekonomskom.
Jako bi voleo da profesor objasni sta znaci "realno depresiran kurs" i odakle mu podaci na osnovu kojih moze tako nešto da tvrdi. Realan kurs je kurs koji se procenjuje na osnovu prometa robe a ne na osnovu tržišta i sva istraživanja pokazuju da je po tome naš kurs izrazito apresiran a ne depresiran.
Takođe. profesor kaže da se on zalaže za konkurentan kurs dinara a kritikuje što je kurs depresiran. Pošto je depresiran kurs konkurentan za izvoz a apresiran za uvoz to znači da se profesor zalaže za zaštitu interesa uvoznika, što je u direktnom konfliktu sa industrijalizaciom za koju propagira.
Ovakve izjave su obično političko tezgarenje. Ako želite time da se bavite profesore onda pređite na FPN a ekonomiju prepustite onima koje to interesuje i koji su u tome kompetentni.
ЗАТЕЗНА КАМАТА је износ који би требало да надокнади ”штету” повериоцу, јер је дужник пао у доцњу (није платио у уговорном року).
ЗАКОНСКУ З.К. (после пада у доцњу) одређује држава, независно да ли су уговорне стране одредили други проценат (за камату ПРЕ доцње) или уопште нису одредили камату.
ЗАК. ЗАТ. ЗАК. би требало да буде у висини инфлације ( 10%), ПЛУС фиксна стопа од 3-4% на годишњем нивоу (0,3% на месечном).
ВЕЋА ЗЗК отежава пословање у припреди и изазива инфлацију,
а МАЊА ЗЗК ”оштећује” повериоце тј оне којима дугују новац (банке, успешне фирме,).
САДАШЊА ЗЗК је ПРЕВИСОКА и та стопа би требало да буде НАЈВЕЋА дозвољена стопа ЗАТ.КАМ.