Domaća valuta već danima neprestano jača, pa će srednji kurs evra danas iznositi 112,5 dinara. Jačanju srpske valute najviše su doprineli subvencionisani krediti za privredu, zbog kojih su banke navalile na kupovinu dinara i tako mu podigle cenu.
Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta, kretanje kursa objašnjava time što se situacija posle izbora stabilizovala i kurs se vratio "nekom svom normalnom kretanju".
| Fabris ne veruje da će dinar dalje značajno jačati. - Pretpostavljam da će krajem godine kurs evra biti oko 115 dinara. NBS nije uradila ništa fundamentalno u odnosu na raniju monetarnu politiku, tako da je kurs pre svega odraz ponude i tražnje na tržištu - smatra Fabris. |
On, međutim, smatra da je slabljenje vrednosti dinara prema evru u periodu pre i neposredno posle izbora bilo značajno veće nego što bi zahtevali fundamentalni razlozi, iako je sasvim normalno da, kako kaže, u uslovima fluktuirajućeg kursa, domaća valuta u nekim periodima jača, u nekim stagnira, dok u nekim razdobljima slabi.
Devizno tržište svake zemlje manje-više podložno je odredjenim špekulativnim transakcijama, naglasio je Fabris.
| Dinar je najjači bio 11. januara, kada je jedan evro koštao 103,6922 dinara, a najslabiji 9. avgusta, kada je za jedan evro bilo potrebno 119,0723 dinara. NBS je ove godine prodala milijardu i 347,5 miliona evra da bi podržala kurs dinara. |
Fabris smatra da je, generalno gledano, postepeno slabljenje vrednosti domaće valute bilo nužno u uslovima kada je inflacija viša nego u evrozoni, kada je visok budžetski deficit, nekonkurentna privreda, a visok platnobilansni deficit.
Ostavi komentar