Ekonomski analitičar Milan Deskar-Škrbić razbija mit o Islandu kao zemlji koja je preveslala "moćne bankare" i sa lakoćom prebrodila finansijsku krizu.
Naime, u delu svetske javnosti vlada mišljenje o Islandu kao zemlji koja se sa krizom izborila drugačijim merama od onih koje preporučuju međunarodne finansijske institucije.
| Podsetimo, na Islandu je došlo do potpunog kolapsa finansijskog sistema - 85 odsto bankarskog sektora je bankrotiralo, onemogućen je pristup inostranom tržištu kapitala, na berzi se gotovo uopšte nije trgovalo, valuta je izgubila gotovo 90 odsto vrednosti, tržište novca nije funkcionisalo. |
Dana 19. novembra 2008, potpisan je stend-baj aranžman u ukupnoj vrednosti 2,1 milijarde dolara, nakon čega su tokom 2009. usledile nove pozajmice nordijskih zemalja u iznosu od 2,5 milijarde dolara, zatim 6,3 milijarde dolara zajma Nemačke, Velike Britanije i Holandije, koje su većinom dale namenski zajam za sanaciju računa njihovih deponenata u islandskim bankama.
Iako je Island zaista sproveo neke nekonvencionalne mere ekonomske politike, poput uvođenja kapitalnih kontrola, preuzimanja i ponovne prodaje banaka, kao i implementacije nacionalnog programa restrukturiranja duga privatnog sektora, u interpretacijama "islandske priče“ ne smeju se zaboraviti neke činjenice.
| Islandska privreda se od 2011. godine oporavlja i raste po stopama od 2-3 odsto. Ipak, javni dug koji premašuje 100 odsto BDP-a i porast poreskog opterećenja srednjoročno bi mogli da značajno uspore ekonomski rast Islanda. Prema rečima aktivistkinje Katrin Odsdotir, još pet ili deset godina se neće znati da li je Island zapravo uspeo, tj. jesu li Islanđani postigli nešto veliko ili su samo preživeli. |
Dve najveće islandske banke su već nakon 15 meseci privatizovane, pri čemu su prvi put u istoriji velikim delom u stranom vlasništvu. Dakle, ne može se reći da je Vlada Islanda "rekla NE stranim poveriocima“ kako se ističe u velikom broju medija.
Island nije odbio MMF već je ceo ekonomski program sproveo u saradnji sa MMF-om. Takođe, bez pomoći MMF-a ne bi usledila ni pomoć drugih zemalja.
Island nije spasao banke jer su bile prevelike, a ne zato što su političari "odlučili da stave građane ispred banaka“. Imovina tri najveće banke je bila veća od 800 odsto BDP-a, što znači da su jednostavno bile prevelik zalogaj za spasavanje.
Takođe, guverner Centralne banke Islanda, ministar finansija i premijer su više puta upozorili da se "islandski recept“ ne može primeniti bilo gde već da je on posledica strukturnih i zakonskih specifičnosti Islanda.
Islandjani su poznati kao arogantno-uobrazena nacija,
sto nije strano malin narodima, malim drzavama, cime
kompenzuju svoj kompleks inferiornosti, Hvalisavi su.
Tako, svoje brljotinu ne priznaju, nastavljaju da zive u
iluziji da su pametniji od drugih, a mere stednje i
odricanje, ogromne gubitke, predstavljaju kao svoju
vrlinu i uspeh. Daleko je to od realnosti, onako kako
je nama u Srbiji poznato, u slicnim vremenima, kada
su politicari svaki fijasko i brodolom predstavljali
kao "sansu" i negirali stvarnost.
U casovima propagandnog ocaja - kamatica uvodi rubilku "reprizica bajtih novotarijca" . Za svu propagandicinu decicu - spavajmo , sanjajmo evropski sancic .