Matematika, izgleda, nije jača strana građanima Srbije. Čak nisu vični ni tome da sačuvaju sopstveni džep od nepotrebnih troškova. To govore podaci o zaduživanju - svi standardni krediti kod stanovništva beleže pad, jedino rastu najskuplje pozajmice, a to su prekoračenja po tekućem računu i trošenje novca putem kreditnih kartica.
Izgleda da su građani zbog prazničnog januara bili lake ruke, ali su brzo videli da to ne mogu podneti. Tako se broj računa u docnji povećao s 253.233 krajem godine na 260.399 prošlog meseca, ili 2,8 posto. Kamata na minus kreće se od 30 do 40 posto na godišnjem nivou.
| Klijenti koji izaberu refinansiranje imaju zašto da se kaju ako u međuvremenu nisu uspeli da pokriju minus. Nagomilali su, uz dug, i poveću bankarsku kamatu, a onda će prilikom refinansiranja minusa ona ući u kredit pa ih opet čeka plaćanje kamate na tu sumu. Da su se prilikom zaduživanja odlučili za prvu varijantu, bar bi im kamatni trošak bio jednokratan. Jer, ko je cele godine u minusu 40.000 dinara, ima u proseku kamatu 13.000. Ako se posle tog roka odluči na dinarski kredit, i minus i kamata će u kredit pa se kamata računa ponovo, sada na ceo iznos. Ispada da su klijenti tako sami sebi zelenaši a u korist banke. |
Svi oni što su u minusima po oba osnova mogli su proći jeftinije da su podigli dinarski gotovinski zajam, gde se kamate kreću od 20,59 posto efektivno godišnje. Jeftinija varijanta postoji pa se opravdano postavlja pitanje zašto naši ljudi neće da štede u krizi kada bi im svaki dinar dobrodošao?
– Svi koji se odluče da uđu u minus ili potroše više novca putem kreditne kartice, misle da će već posle nekoliko plata doći u plus te da će tako imati manji ukupni trošak. Mnogim klijentima ne uspeva da ostvare ono što su planirali – kaže izvršni direktor u Komercijalnoj banci Živojin Savić.
Što se tiče kartica, ne moraju da koriste rivolving kredit već i instolment. Druga varijanta ima manji broj rata pa je i ukupan kamatni trošak manji.
Ostavi komentar