Pomislite li ponekad koliko život jednog preduzeća može nalikovati ovom našem, ljudskom? Od dana kada zvanično „dođe na svet“, preko prvih, nesigurnih koraka, pa sve do trenutka kada se nađe rame uz rame sa onim „odraslijima“, koji uspešno opstaju već izvestan niz godina ili decenija.
S jednom velikom razlikom, doduše – bez obzira na njegov trenutni „uzrast“, nijedan biznis ne može samostalno funkcionisati bez konstantne posvećenosti njegovog vlasnika ili osnivača. Odgovornost koju će od vas iziskivati upravljanje poslovanjem zapravo nikada ne prestaje, i to ćete najbolje uvideti kada stvari, uprkos vašem trudu, jednostavno ne idu po planu.
Za uspešno prevazilaženje takvih perioda najpre će biti potrebno da prihvatite činjenicu da određeni problem postoji. Mnogi preduzetnici posvetiće puno vremena nastojeći da sami dokuče šta je to što ih u poslovanju koči, a zatim pokušati da samostalno vrate svoj biznis na pravi kolosek.
Međutim, neće uvek biti lako iz prve prepoznati prave uzroke problema – i to se odnosi kako na one „tek rođene“, tako i na kompanije sa već stečenim kredibilitetom. Ipak, ukoliko već izvesno vreme prepoznajete ova 3 „simptoma“, sva je prilika da će biti neophodno da revidirate dosadašnji način poslovanja.
Umesto u razvoj poslovanja, više sredstava ulažete u puko održavanje biznisa.
Različite varijante subvencija i nepovratnih zajmova, kreditno zaduživanje, pa i prodaja (ne)pokretnosti veće vrednosti – neki su od najčešćih načina da se obezbede sredstva za ulaganje u biznis. Sasvim prirodno, svaki preduzetnik će očekivati i da se ta sredstva vremenom vrate kroz stečene prihode.
Kontinuirano upumpavanje sve veće količine novca teško da će vam biti dovoljno da pokrenete biznis sa mrtve tačke – a o glavoboljama izazvanim nagomilavanjem dugova da i ne govorimo. Zato je najpre potrebno preispitati postojeći biznis model. Nakon toga, moguće je preduzeti i adekvatne mere kako bi se taj model prilagodio ciljevima poslovanja, ali i kompletnoj strukturi preduzeća.
Konstantno ste u manjku sa prihodima.
Povremene fluktuacije u količini ostvarenih prihoda uvek treba očekivati, i njih će najčešće diktirati trenutne prilike na tržištu. Međutim, ukoliko su prihodi od poslovanja u konstantnom padu, to može ukazivati na dve stvari:
Smanjenje veličine tržišta kome su proizvodi i usluge namenjeni;
Postepeni gubitak uticaja kompanije na tržištu.
U prvom slučaju – slično kao i kod iscrpljivanja materijalnih ulaganja – moguće je da je potrebno struktuisati novi model i plan poslovanja. To nikako ne znači da postojeći proizvodi ili usluge nemaju svoju ciljnu grupu ili da biznis ideja sama po sebi nema potencijal, već bi problem, recimo, mogao biti u načinu na koji se oni predstavljaju krajnjim korisnicima.
Dakle, preispitivanje pristupa tržištu i prilagođavanje njegovim trenutnim zahtevima biće polazna tačka za iniciranje bilo kakvog pomaka.Ukoliko kompanija pak, gubi svoj udeo na tržištu, trebalo bi sagledati dublje uzroke opadanja njenog uticaja. Na primer, problem bi mogao biti u definisanju cena proizvoda ili usluga, prodajnoj strategiji koja se primenjuje, načina adresiranja zahteva potrošača, ili u kvalitetu korisničkog servisa. Prema tome, promena postojećeg, ili uvođenje novog sistema poslovanja, zahtevaće temeljnu analizu uzroka stagnacije poslovanja, ali i usvajanje fleksibilnijeg pristupa rešavanju problema.
Konstantan odliv zaposlenih i odlazak kvalitetnih članova tima.
Kada posvetite nedelje, mesece, pa i godine pokušavajući da organizujete tim koji će poslovne izazove „jesti za doručak“, odlazak onih naboljih među njima sigurno neće biti nimalo ugodan. Pritom, između lošeg funkcionisanja biznisa i gubitka zaposlenih neretko postoji i uzajamna veza. Zaposleni će, naime, razmišljati o promeni radnog okruženja ukoliko primete da se preduzeće suočava sa problemima u poslovanju. S druge strane, ti problemi se mogu javiti upravo zbog odlaska ljudi na ključnim pozicijama.
Razume se, razlozi prekida saradnje ne moraju uvek biti direktno vezani za uslove rada. Poslodavci koji se trude da ugode najboljim radnicima, sa ovim će se suočavati tek sporadično. Ipak, kada odlazak članova tima postane više pravilo nego izuzetak, sva je prilika da za to postoje i veoma dobri razlozi. Štagod da je u pitanju, posledice su neizbežne – funkcionisanje kompanije neminovno trpi, pri čemu od zaposlenih ostaju većinom najlojalniji, ili oni koji trenutno nemaju mogućnost promene radnog mesta.
Ukoliko se tome doda i preterano zaduživanje ili konstantan gubitak prihoda, jasno je da treba reagovati pre nego što stavljanje katanca na vrata firme postane jedina izvesna opcija. Samostalne intervencije od strane rukovodioca preduzeća ponekad su dovoljne da spreče dalje urušavanje poslovanja – pogotovo ukoliko se i uzroci i moguća rešenja prepoznaju i primene na vreme.
Ipak, kada prevazilaženje kritičnih perioda postane preveliki zalogaj, konsultovanje stručnjaka za razvoj poslovanja biće najbolje rešenje. Ljudi sa znanjima iz različitih sfera poslovanja mogli bi vam, pre svega, pružiti potpuno novi uvid u suštinu problema. Njihovo iskustvo će vam pomoći da prepoznate ili osmislite drugačije modele upravljanja biznisom, a zatim primenite one koji se pokažu kao najefikasniji – kako po pitanju poboljšanja trenutne situacije, tako i po pitanju dugoročnih planova za razvoj vašeg poslovanja.
Ostavi komentar