Dinar je i juče nastavio svoj višemesečni pad i sada srednji kurs stoji na nivou od 119,43 dinara za evro. Srbija će godinu završiti sa privrednim padom, a Evropska unija nastavlja da se bori sa ekonomskom krizom, koju pogoršavaju političke tenzije oko Ukrajine.
Čak je i Nemačka, najmoćnija privreda EU, zabeležila pad industrijske proizvodnje. Uzevši sve to u obzir, nije ni čudo što sve više građana, ali ne samo građana, već čak i država, odlučuje da svoj novac pretvori u zlato u cilju očuvanja njegove vrednosti.
Zlatne rezerve Kine su od početka krize do danas narasle na neverovatnih 3.500 milijardi dolara i konstantno se povećavaju. U isto vreme, banke u Srbiji nude kamate na oročenu štednju od samo par procenata, zabrinute kako zbog političkog rizika tako i zbog nemogućnosti da primljene depozite plasiraju u kredite koje će iscrpljeni građani i privreda moći da vraćaju.
Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da tržište kredita stagnira, ali da broj nenaplativih kredita i onih u docnji raste.
S druge strane, kupovina zlata u kriznim vremenima poput ovog ostaje jedan od najsigurnijih načina ulaganja novca, jer se odavno pokazalo da ovaj plemeniti metal uspeva da održi vrednost i u najnestabilnijim ekonomskim periodima.
- Još od Vavilona i Nabuhodonosora, za jednu uncu zlata ste mogli da kupite 300 vekni hleba. Približno isti odnos je i danas. Kada uporedite cene, vidite da je 1917. godine za 13 unci zlata mogao da se kupi automobil, isto kao i danas. Ali, taj auto je 1917. koštao 260 dolara, što dovoljno jasno pokazuje koliko vrednost novca opada protekom vremena, za razliku od zlata.
Bliži primer je naš automobil jugo, koji se 1984. godine u Americi prodavao za samo 1.750 dolara. Najbolji pokazatelj je kretanje cene zlata i nafte. Godine 1970. vi ste za gram zlata mogli da kupite manje-više isto onoliko nafte koliko možete i danas. Ali za jedan dolar vi danas možete da kupite tek nešto više od dva procenta one količine nafte koju ste 1970. godine mogli da kupite za jedan dolar.
Toliko je pala vrednost američke valute u tom periodu - kaže za Danas Ljuba Jakić, direktor Gold Professionella u Srbiji.
Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija pokazuju da su na svetskom nivou cene hrane od od 2000. do danas praktično duplirane, s tim što je u Srbiji taj rast bio neuporedivo veći zbog ogromne inflacije u poslednjih 14 godina.
Međutim, čak je i takva inflacija „skromna“ kada se uporedi sa iskustvom iz devedesetih kada je Srbiju zahvatila hiperinflacija, koja je uništila kompletnu štednju građana u bankama. Upravo zbog tog iskustva, kao i zbog straha da bi ponovo moglo doći do globalne krize i devalvacije kako dinara tako i evra ili dolara, mnogi investitori vide plemenite metale kao siguran način da se odbrane od ovakvog rizika.
- Bilo da novac držite u slamarici ili u banci, on gubi vrednost. Valutni kreš se događa na svake tri generacije. Naša ideja je bila da ljudima omogućimo da ulažući male količine novca sačuvaju vrednost novca na dug rok - kaže Jakić.
Prema njegovim rečima, Gold Professionell, koji građanima omogućava da kupuju sertifikovane zlatne pločice težine od jednog do 20 grama težine, po svetski priznatom „good delivery“ standardu čistoće, zapravo ljudima pruža mogućnost da svakog meseca ulažu određenu količinu novca u zlato, kako bi se osigurali od pada vrednosti dinara ili evra.
To zlato je, kako kaže, u svakom momentu dostupno klijentima, koji mogu da ga, ako im zatreba novac, prodaju po cenama koje važe na svetskom tržištu.
Ostavi komentar