Godina koja je drastično oborila cenu maline, kupine i jagode ništa bolje neće doneti ni proizvođačima jabuke iz jugozapadne Srbije.
Ogromne količine industrijskih sorti, zbog nemanja računice će propasti, dok će prvoklasna jabuka, čija cena je u magli i čiji otkup kasni, doneti tek sitan ćar u poređenju sa uloženim.
Kao razlozi svemu navode se obiman rod, koji je doneo veću ponudu, ali manji kvalitet, grad koji je vrste koje se koriste u ishrani preselio u nižu klasu, ali i nedavna afera koja je za epilog imala hapšenje zbog izvoza u Rusiju voća uvezenog iz EU. Za tradicionalno voćarski ariljski i požeški kraj i dodatni problem - od kako je “Budimka” prestala sa radom u ovom regionu nema iole većeg otkupljivača.
Početkom berbe kilogram “padalica” - industrijske jabuke, u Arilju i okolini se plaćao 11 dinara. Cena je naglo spala na osam, pa na pet, pa na četiri, pa na tri i po dinara.
- Sada je plaćaju po tri dinara. I to samo na nekoliko mesta, mnogi su i prestali sa otkupom. Puno je vlasnika plantaža koji po ovoj ceni ne žele da je prodaju, ali i to košta rada, jer se opala jabuka, koja stvara kiselost zemiljišta lošu po stablo i pogoduje glodarima, mora pokupiti - priča za “Blic” Desimir Stojković, proizvođač iz Bogojevića kod Arilja.
On za “Blic” izvlači računicu kojom objašnjava koliko će proizvođači jabuke ove godine ostati u minusu.
- Sa hranom i prevozom jedan radnik me košta minimum 3.000 dinara. Ako je cena tri dinara, znači da jedan radnik, da bi otplatio sebe, mora da ubere jednu tonu dnevno, što je nemoguće. A da bih pokrio troškove jednog litra nafte, treba mi 58 kilograma jabuke. Da bi jabuka bila kvalitetna mora se prskati 15-20 puta. A samo jedno prskanje me košta 10.000 dinara. To znači da moram da prodam više od tri tone jabuke samo da bih pokrio troškove jednog prskanja. Jedna gajbica, u koju može da stane 12-14 kilograma, košta 67 dinara ili vredi kao 22 kilograma voća - priča Bogojević.
Jabuka je, priznaju poljoprivrednici, ove godine izuzetno dobro rodila. Ionako veliku konkurenciju na tržištu industrijskih voćki zaoštrile su finije sorte koje je oštetio grad i koje će, umesto u rafove, morati u preradu.
- Do sada je 60-70 odsto jabuke koja se proizvodi da bi se sveža prodavala išlo u prvu klasu, a ove godine će u markete jedva 10-15 odsto roda. Od industrijske jabuke najbolje profitiraju nakupci koji dolaze sa strane. Kako nema velikog otkupljivača, kao što je nekada bila “Budimka”, mi smo im pogodan kraj za zaradu. Ovde kupuju za tri, a u Šapcu preprodaju za osam dinara - priča za “Blic” Milan Šelović iz okoline Požege.
U Stupčevićima iz Arilja, kaže Branko Borisavljević koji ima plantažu od 4,5 hektara, nedavno se pojavio predstavnik jedne firme koji je nezvanično spomenuo cenu od 20 do 25 dinara za kilogram prvoklasnih sorti.
- A onda sam čuo da je taj čovek, navodno zbog malverzacija oko uvoza voća iz EU i preprodaje u Rusiju, uhapšen. Niko drugi za sada ne nudi otkup, niti je otkup počeo, a ranijih godina u ovo vreme je uveliko trajao. Tek ubranu jabuku smo tovarili kupcima na kamione, a sada smo primorani da je skladištimo - kaže Borisavljević.
Prethodnih godina, dodaje, kilogram je prodavao i za 40 dinara. Ove jeseni, pod uslovom da proda rod po onih 20-25, ostaće mu oko 300.000 dinara zarade. Premalo, kaže, s obzriom na to da njegova plantaža od februara do sredine oktobra zahteva svakodnevan rad.
Ispeći rakiju ili napraviti sok
Andrija Radulović, inženjer voćarstva iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Užice kaže da uzgajivači jabuke iz ovog područja trpe nedostatak velike prerđivačke industrije.- Svaka hiperprodukcija loše utiče na kvalitet. Pritom, na kvalitet se odrazilo puno vlage koja je uslovila napredovanje plodova, ali sa manjom koncentracijom šećera, a to uslovljava brzo truljenje. Moja preporuka proizvođačima koji ne znaju šta će sa jabukom je da je ne bacaju, već da ispeku rakiju ili naprave sok - poručuje Radulović.
Ostavi komentar