Oni koji su morali u prevremenu starosnu penziju pre 65. godine života plaćaće doživotno kazne od 0,35 odsto mesečno, bez obzira na to što su se ponovo zaposlili ili su sami sebi nastavili da uplaćuju staž
Mladenovčanin, penzioner koji je s 61 godinom starosti i 41 godinom radnog staža morao u prevremenu starosnu penziju jer je proglašen tehnološkim viškom, nije mogao da pretpostavi da to što se ponovo zaposlio i radio do 65. godine ni na koji način ne utiče na ukidanje kaznenih penala. Računao je da će, ako požuri s pronalaskom novog posla i nastavi da radi još četiri godine, ispuniti oba uslova za penziju, te da će mu se penali, koji iznose 0,34 odsto mesečno, ukinuti.
Čak je sam sebi od otpremnine koju je dobio uz otkaz uplatio godinu staža jer je čekao da ga novi poslodavac prijavi, pa nije hteo da ima rupu u stažu. Ali se nije, kaže, raspitao da li i pod kojim uslovima neko može da bude oslobođen plaćanja ovih kazni. Radio je 41 godinu kao mašin-bravar, nastavio je da radi kod privatnika kome je bio potreban dobar majstor. Novi gazda je uplaćivao redovno doprinose i zdravstveno, ali sada sve to nema veze, jer kazna ostaje.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju nije na strani ovog penzionera, jer onaj ko jednom ode u prevremenu starosnu penziju ostaje prevremeni starosni penzioner dok je živ. Dakle, on ne može ni na koji način da dokupi staž do predviđenih 65 godina za punu starosnu penziju i računa s tim da će mu se penali ukinuti. Naprotiv, oni su trajni. Zakonodavac je predvideo i to da se penzioneru, čak i u slučaju da sam sebi nastavi da uplaćuje staž do 65. godine života, od te sume odbijaju penali po prvobitnom rešenju, jer je on u penzijskom fondu registrovan kao prevremeni starosni penzioner.
Jedini način da se izbegne ova kazna jeste da se ne podnosi zahtev za penziju u slučaju da zaposleni pre 65. godine ostane bez posla. Ili da se prijavi na biro rada ili da nastavi da radi do pune starosne penzije, to jest do 65. godine, kada će predati zahtev za penziju i neće plaćati penale.
Polemika oko ukidanja ovih penala dugo je vođena između predstavnika misije Međunarodnog monetarnog fonda i Fiskalnog saveta, s jedne strane, i Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji su ukidanje penala prvi i predložili, s druge. Tokom poslednjeg susreta s MMF-om od prošle nedelje ovo pitanje nije bilo na dnevnom radu, ali je izvesno da SSSS neće odustati od toga da ponovo inicira pitanje ukidanje ovih kazni posle 65. godine starosti.
Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, kaže da se sprema još jedna inicijativa predsedniku države Aleksandru Vučiću kako bi se razmotrilo ovo pitanje upravo zbog onog broja radnika koji su u penziju morali pre vremena, i to ne svojom voljom i koji su zbog toga nepravedno kažnjeni.
To će biti još jedan pokušaj da se u ovom pravcu nešto uradi, ali kako stvari sada stoje, "mrka kapa", iskren je Orbović. On dodaje da su penali nezakoniti, to jest da se na osnovu njih godišnje uzimaju dve penzije osiguranicima, zbog čega oni treba da budu ukinuti kada se navrši granica za penziju.
U Fiskalnom savetu smatraju da su penali neophodni za normalno funkcionisanje penzionog sistema kako cenu toga ne bi plaćali zaposleni i penzioneri zamrzavanjem penzija i produženjem radnog staža. Prevremeni odlazak u penziju podrazumeva, po njima, pre svega duži period primanja penzija, pa su penali jedino pravično rešenje.
Kao glavni argument zašto država ne pomišlja da se penzioneri oslobode ovih kazni jeste što bi se umesto sadašnjih 350 miliona dinara, koliko koštaju prevremeno penzionisani građani, ukoliko bi država odlučila da ukine kazne, trošak mogao da bude veći od 545 miliona dinara. Kao drugi argument protiv ukidanja penala navodi i da su oni koji su otišli u prevremenu starosnu penziju protiv svoje volje dobili otpremnine kada su odlazili iz firme.
Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima između 43.000 i 44.000 prevremenih starosnih penzionera.
Ostavi komentar