Jedna petina svih kredita u Srbiji spada u one teško naplative. Problem je nastao posle velike krize 2008. i od tada opterećuje gotovo sve zemlje u okruženju.
Međutim, najviše takvih slučajeva je upravo kod nas. Zbog toga se i banke snalaze na različite načine. Kada kredit više nije muka samo za onoga koji ga je podigao i treba da ga vraća, onda se crvena lampica pali i bankarima.
Zato se i oni okreću različitim rešenjima, pa pokušavaju da svoj profil očiste od loših kredita. Nedavni razgovori sa investicionim fondovima na nivou države ali i sa EBRD pokazuju da se rešenje traži na više nivoa.
| Situacija u regionu nije mnogo sjajnija nego u Srbiji, gde je teško naplativih kredita između 22 i 23 posto. U Hrvatskoj ih je oko 17, u Bosni i Hercegovini blizu 14, a u Sloveniji 10ak posto. Bankari koji posluju u regionu tvrde da jednostavnog rešenja nema. |
“Da li kroz otpis, da li kroz prodaju - jednostavno pronalazimo način koji banka može da podnese kroz rezervaciju”, dodaje ona.
Stručnjaci kažu da je prodaja ovakvih zajmova samo jedno od mogući rešenja.
“Prvo je da bolje upravljate rizikom i da odobravate mnogo zdravije nove kredite pa onda to učešće da opada. Sa druge strane - i da prodate te loše kredite, da povremeno priznate lošu situaciju, zatvorite poziciju, aktivirate kolateral, iščistite bilans i te godine zaronite ako treba i u gubitak, ali zato na zdravijim osnovama produžite poslovanje”, ističe Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.
“Ako bih bio ciničan po ovom pitanju, rekao bih vam da treba biti veoma konzervativan na početku procesa izdavanja kredita jer je najbolje uopšte i ne stvoriti problematične kredite. Ali suština je odrediti pravu cenu nenaplativog kredita i onda se posvetiti radu sa klijentom u traženju specifičnog rešenja”, rekao je Ignjasio Žakoto, Banka Intesa Sanpaolo.
Žakoto zaključuje da za teško naplative kredite nema rešenja i poredi takve kredite sa bolesnicima u bolnici kojima je nemoguće dati jedan lek i sve ih izlečiti.
Ostavi komentar