Zvanični kurs Evra za dan 20.10.20. :: 117.5801 rsd
Tekst objavljen: 03.07.2020 14:10        


Novčana masa M1, kao osnovni monetarni agregat, koji uključuje kratkoročna dinarska sredstva – gotov novac u opticaju i depozite po viđenju privrede i stanovništva, povećana je u Srbiji u prvih pet meseci 2020. godine za 17,8 odsto, odnosno za 160,5 milijardi, što je posledica odgovora države na krizu izazavnu pandemijom korona virusa, rekli su danas agenciji Beta u Narodnoj banci Srbije (NBS)

Zbog krize uvećana novčana masa

Kako je objašnjeno, od tog iznosa oko jedne petine se odnosi na povećanje gotovog novca u opticaju, dok se najveći deo odnosi na povećanje depozita nefinansijskog sektora.

„Da rast novčane mase nije specifičnost Srbije, već da je prirodna, normalna i očekivana reakcija odgovorne države na krizu, ukazuje i to da ona beleži pojačani rast u gotovo svim zemljama sveta, usled mera koje države i centralne banke preduzimaju kako bi zaštitile svoje ekonomije od krize“, istakli su u NBS povodom informacija da je u prvih pet meseci značajno uvećana novčana masa M1.

Ukazno je da su od samog početka krize izazvane virusom Covid-19, NBS i Vlada Srbije delovale blagovremenim i adekvatnim merama kako bi obezbedile što manji uticaj krize na domaću ekonomiju, odnosno kako bi omogućile njen što brži oporavak.

„U ambijentu krize koja primorava sve svetske ekonomije da se na određeni period zatvore i koja dovodi do smanjenja tokova novca u privredi, NBS i Vlada Srbije uspeli su da ostvare dva osnovna cilja. Prvo, očuvali smo stabilnost, uveravajući sve ekonomske aktere da nećemo dozvoliti da je bilo šta ugrozi i drugo, odmah smo omogućili priliv neophodne likvidnost finansijskom i realnom sektoru“, naveli su centralnoj banci.

Reagovano merama koje imaju privremeno dejstvo

NBS je u bankarski sistem, putem monetarnih operacija, ubacila značajan iznos i dinarske i devizne likvidnost, sa ciljem da obezbedi kontinuitet poslovanja privrednog i finansijskog sektora.„U ambijentu postojećih viškova likvidnosti u bankarskom sektoru, na pojavu privremenog šoka, reagovali smo merama koje imaju privremeno dejstvo, a ne trajno obezbeđujući sredstva. To smo učinili upravo kako ne bi došlo do prekomernog rasta novčane mase“, kazali su u NBS.Po podacima NBS, od početka marta do kraja juna likvidnost bankarskog sektora povećana je za 117,8 milijardi dinara, pri čemu se u celini to može pripisati faktorima van uticaja monetarne politike.„Slika je ipak drugačija kada se detaljnije analiziraju tokovi. Inicijalni impuls, tokom prva dva meseca krize, onda kada je neizvesnost od potpunog zastoja ekonomije bila visoka, dala je upravo NBS svojim monetarnim operacijama. Paralelno sa time, radilo se na merama države za pomoć i podršku građanima i privredi“, naveli su u NBS i dodali da kada su ove mere države počele da se realizuju kroz direktna davanja privredi i stanovništvu, centralna banka je putem deviznih operacija, osim održanja stabilnosti na deviznom tržištu, postigla i efekat uravnoteženja likvidnosne situacije.Time je gotovo u potpunosti neutralisan inicijalni uticaj monetarnih operacija, tako da je posmatrano na nivou čitavog perioda od marta do kraja juna uticaj NBS na likvidnost bio potpuno uravnotežen (smanjenje od svega 3,4 milijarde dinara).Novac koji je država dala kao podršku građanima i privredi doveo je do povećanja likvidnosti banaka (od marta do juna taj efekat iznosi oko 140 milijardi. dinara), koja bi, po tumačenju NBS, u normalnim okolnostima bila povučena, da je izmirivanje obaveza prema državi teklo uobičajenim tokom.

Normalizacija kretanja u privredi već daje rezulatate na uravnoteženje novčanih tokova

„Međutim, mogućnost odloženog plaćanja poreskih obaveza, koju su iskoristile brojne kompanije i građani, uticala je na to da likvidnost ostane u bankarskom sistemu (delom i van njega – za iznos povučene gotovine od strane građana, a koja još uvek nije vraćena u realne tokove). Sa vraćanjem privrednih tokova u normalnije okolnosti, izmirivanje odloženih poreskih obaveza imaće restriktivan efekat na likvidnost – značajna sredstva će biti uplaćena državi, što će voditi smanjenju novčane mase“, ukazali su NBS.Podsetili su da je tokom prethodna tri meseca na snazi bio i zastoj u otplati kredita koji je iskoristilo više od 90 odsto građana i privrede, što je u ambijentu u kojem je nastavljen dvocifreni rast kreditne aktivnosti, sa ciljem podrške privredi, vodilo povećanju rasta novčane mase.„Veoma je važna činjenica da su od početka krize, tokovi likvidnosti funkcionisali u značajnoj meri u jednom smeru – smeru podrške građanima i privredi. Sa druge strane, smanjena potrošnja, pojačani strah i shodno tome čuvanje novca kod kuća ili na računima građana, zatim zastoj u otplati i kreditnih obaveza i poreskih obaveza, smanjili su tokove likvidnosti u suprotnom smeru. Ti tokovi će se polako vraćati, što bi u narednom periodu trebalo da ima efekat ka smanjenju likvidnosti i uravnoteženju novčane mase“, procenili su NBS.Dodali su da je normalizacija kretanja u privredi već daje rezulatate na uravnoteženje novčanih tokova.„Smanjena je tražnja stanovništva za gotovinom, tako da se već u junu beleže uravnotežena kretanja – sredstva se više ne drže u kućama i ‘slamaricama’ već se kroz potrošnju uključuju u redovne tokove i obavljaju se plaćanja. To bi trebalo da se prenese i na postepeno izvršavanje odloženih fiskalnih obaveza“, smatraju u NBS i ističu da će pažljivo analizirati sva kretanja, odnosno neće dozvoliti da bilo šta ugrozi stabilnost domaćeg monetarnog i finansijskog sistema.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Narodna banka Srbije m1 novčana masa ekonomska kriza dinari

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana