Zaduženja neredovnih platiša u izveštaju Kreditnog biroa "u crvenom" tri godine po izmirenju zajma. Bankari "zaborave" da sa crne liste obrišu dug na vreme i građani ne mogu da podignu novi kredit.
Jednom upisan u Kreditni biro, zbog kašnjenja u plaćanju rate, zaduženi tamo "ostaje" sve dok ne isplati ceo zajam, a ne samo sporni mesečni dug. I tek kada namiri ceo kredit i zvanično "raskrsti" sa bankom po tom pitanju, počinje da teče rok od tri godine, nakon kojega će se podaci o "lošem platiši" brisati iz Kreditnog biroa. Problem je što bankari "zaborave" da iz kreditnog dosijea svojih klijenata i posle tog roka obrišu te negativne poene.
Tako je, praktično, moguće da neko u izveštaju ima upisanu docnju iz 2010. godine, koju je davno namirio, ali ne može da je se ratosilja, pošto je kredit podigao na duži rok. Zabludu da je dovoljno namiriti samo jednu docnju, zbog koje su se "zacrveneli" u Kreditnom birou, mnogi su skupo platili time što u banci nisu mogli da podignu novi zajam, jer su smatrani lošim platišama. A, samo od banke zavisi kako će da proceni svog klijenta - da li joj je dovoljno da ima "čist dosije" samo u poslednjoj godini, ili u tri, ili, možda u prethodnih pet.
Kreditni biro je rana koja "žulja" mnoge dužnike. Od 404 pritužbe na rad banaka, koje su građani podneli Narodnoj banci Srbije za prvih šest meseci ove godine, najviše je onih koje se odnose na kredite, ukupno 174, odnosno 43 odsto. Građani su se Sektoru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga NBS obraćali pritužbama na rad banaka, između ostalog, i u vezi sa zahtevima za brisanje istorijske docnje nakon izmirivanja obaveza po kreditima, kreditnim karticama i tekućim računima, kao i za korekciju podataka prijavljene docnje u Kreditnom birou.
- U periodu od januara do juna 2018. godine, ukupno je bilo 47 pritužbi koje su se odnosile na Kreditni biro - rečeno je "Novostima" u Narodnoj banci Srbije.
- Od tog broja, rešeno je 45 pritužbi. Pritužbe koje su osnovane rešene su tako što je banka otklonila nepravilnosti i izvršila korekciju podataka u Kreditnom birou.
U Narodnoj banci Srbije pojašnjavaju da su, prema Operativnim pravilima za rad Kreditnog biroa koje je donelo Udruženje banaka Srbije, podaci o docnji vidljivi svim bankama još tri godine nakon prestanka ugovornog odnosa - kada je reč o tekućim računima i platnim karticama - a, za kredite tri godine nakon izmirenja obaveze prema banci.
NIJE SVE DOCNJA
Ne smatra se svako kašnjenje u namirenju rata docnjom koja se upisuje u Kreditni biro. Neophodno je da od dospeća rate protekne 60 dana, pa tek potom banka klijenta automatski "prijavljuje" Kreditnom birou. Dakle, ako majsku ratu ne plati ni u julu, već u avgustu biće upisan u ovu jedinstvenu elektronsku "crnu listu".
Ostavi komentar