Cene nafte su potonule u današnjem trgovanju u Aziji nakon dobitaka ostvarenih prošle nedelje i posle odluke Irana da se ne pridruži predlogu o zamrzavanju proizvodnje "crnog zlata" vodećih proizvođača.
Američka "laka" nafta WTI za isporuku u aprilu pala je 21 cent na 38,29 dolara za baler, a sirova nafta tipa "brent"za majske isporuke spustila se četiri centa na 40,35 dolara, izveštava agencija Frans pres.
Teheran je juče najavio da će se pridružiti planiranom sastanku vodećih naftnih divova tek kada njegova proizvodnja dostigne nivo iz perioda pre sankcija od 4,0 miliona barela dnevno.
Sastanak najvećih proizvođača ovog energenta, na čelu sa Saudijskom Arabijom, liderom Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), na kom bi 20. marta u Rusiji trebalo da se razgovara o zamrzavanju proizvodnje, čini se sve manje verovatnim.
O održavanju ovog skupa su se dogovorile Rusija i Saudijska Arabija, nakon što je rast globalne proizvodnje u januaru dodatno preplavio već zasićeno tržište gurnuvši 11. februara terminske cene nafte na 13-godišnji minimum, i to američku WTI naftu na 26,05 dolara za barel, a severnomorsku naftu "brent" na ispod 30 dolara.
Ipak, tržište se oporavilo u poslednjih nekoliko nedelja, tako da je WTI skočila na najviši nivo u tri meseca a "brent" čak probio psihološku granicu od 41 dolara prošle srede.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA), sa sedištem u Parizu, u petak je saopštila da su cene možda "dodirnule dno" nakon 20-mesečnog sunovrata.
Trgovci takođe iščekuju sastanak kreatora monetarne politike američkih Federalnih rezervi (Fed) u utorak i sredu, a posebno su fokusirani na to hoće li oni objaviti još jedno povećanje kamatnih stopa.
Podizanje kamata utiče na rast dolara, što naftu izraženu u američkoj valuti čini skupljom, a to podriva tražnju i cene. Fed je u decembru prošle godine prvi put u deset godina povećao kamatne stope.
Ostavi komentar